EU: Uvoz đubriva iz Rusije se vratio na nivo iz 2021. godine

Evropska unija smanjila je u relativnim i apsolutnim brojkama uvoz prirodnog gasa, naftnih derivata, gvožđa i čelika koji je dolazio iz Rusije, u periodu između trećeg kvartala 2021. godine i trećeg kvartala 2023. godine. Međutim, udeo đubriva koje je iz Rusije dolazio u države članice se prvo sa 27 odsto u trećem kvartalu 2021. godine smanjio na 17 odsto u istom kvartalu naredne godine, da bi se u trećem tromesečju tekuće godine u potpunosti oporavio.

Kina se pojavila kao primarni dobavljač gvožđa i čelika (udeo te zemlje u uvozu koji je ostvarila EU je povećan za pet procentnih poena), nakon pada uvoza iz Rusije neposredno nakon izbijanja rata u Ukrajini, pokazuju podaci Eurostata.

Sankcije su imale dramatičan uticaj na trgovinu Rusije i EU. I izvoz iz Evropske unije u Rusiju i uvoz u EU iz te zemlje su pali znatno ispod nivoa pre početka sukoba.

Kada se radi o ukupnom uvozu iz zemalja van trgovinskog bloka, udeo Rusije pao je sa 9,5 odsto (koliko je bio u februaru 2022. godine) na dva odsto u septembru 2023.

Takođe je u udelu izvoza u Rusiju (u trgovini koja EU ostvaruje sa zemljama koje nisu članice) pao sa 3,8 odsto na 1,4 odsto.

U martu 2022. godine, trgovinski deficit sa Rusijom iznosio je 18,6 milijardi evra zbog visokih cena energenata.

Deficit je u martu 2023. smanjen na samo 100 miliona evra i nije se mnogo promenio sve do ovog septembra, kada je dostigao milijardu evra. Na ovu promenu je u velikoj meri uticao pad mesečne vrednosti uvoza iz Rusije.

Dve trećine ukupnog uvoza koji EU ostvari iz Rusije i dalje čine prirodni gas, naftni derivati, nikl, gvožđe i čelik i đubriva.

Podaci Eurostata pokazuju da je između trećeg kvartala 2021. i trećeg kvartala 2023. godine, udeo uvezenog prirodnog gasa iz Rusije značajno smanjen (-27 procentnih poena), dok je suprotno uočeno za uvoz iz Sjedinjenih Država (on je povećan 14 procentnih poena), Norveške (+7,6 procentnih poeana) i Alžira (+5,5 procentna poeana).

Sličan fenomen je primećen kada se radi o uvozu naftnih derivata iz zemalja van EU. Tu je udeo Rusije smanjen za 25 procentnih poena, dok su udeli Sjedinjenih Država (+7 pp), Norveške (+4 pp) i Saudijske Arabije (+2 pp) povećani.

Međutim, trgovina đubrivima pokazuje drugačiji obrazac. Udeo koji je Rusija imala u uvozu koji je EU ostvarila iz zemalja van tog bloka smanjen je sa 27 odsto u trećem kvartalu 2021. na 17 odsto u trećem kvartalu 2022, ali se vratio na 27 odsto u trećem kvartalu 2023.

Printskrin/Eurostat/Udeo Rusije u EU uvozu nikla, prirodnog gasa, naftnih derivata, đubriva i gvožđa i čelika Printskrin/Eurostat/Udeo Rusije u EU uvozu