Kad igrate, igrajte da pobedite

Stvar je u tome da živimo u vreme digitalne revolucije. To je zaista revolucija. Nažalost, ljudi to dovoljno ne razumeju i ne vide šta im se dešava. Svaka revolucija uvek sa sobom nosi veliku šansu za one koji razumeju šta u revoluciji može da se napravi i to jeste šansa i za naše ljude. Ali nažalost, kao i uvek, mi to ne gledamo na taj način. Nije lako shvatiti šta se dešava danas i kakva je situacija sa tom revolucijom

Branislav Vujović, predsednik austrijske firme New Frontier Group, između ostalog i vlasnik beogradske Sage, zanimljiv je sagovornik i čovek sa energijom. Beogradski đak, ovde je završio školu, radio u državnom preduzeću, da bi 1985. otišao u inostranstvo da radi za strane multinacionalne kompanije iz oblasti kompjutera i softvera. „Kad je moja starija ćerka doktorirala genetiku na University College of London, a mlađa uradila drugi master iz psihologije na University of Edinburgh, dobio sam signal sa više instance, od supuge, da sam slobodan da krenem u privatni biznis“, kaže u razgovoru za „Novu ekonomiju“.

 Tako je pre osam godina u Beču osnovao New Frontier Group, u jednoj praznoj kancelariji. Danas ima biznis u 17 zemalja, 25 članica u grupi, oko 2.000 zaposlenih,  a New Frontier Group po Gartneru (istraživačka i savetodavna kompanija u IT sektoru) spada u top 10 IT servis kompanija u centralnoj i istočnoj Evropi. Sad ima 210 miliona evra godišnjeg obrta, sa oko 10 odsto profita. Imaju veliku filijalu u Americi, zatim u Australiji, Kanadi. Zašto su kupili srpsku Sagu? Zbog dva različita načina gledanja na biznis u IT-ju, kaže Vujović: „Multinacionalne kompanije nikad ne prilagođavaju svoju politiku potrebama lokalnog tržišta, već vode svoju globalnu politiku. Mi smo hteli da donesemo ono što smo naučili u multinacionalnim kompanijama – od planiranja, upravljanja prodajom, do strategije, a da zadržimo ovo što imaju lokalne firme, da smo vrlo bliski korisniku i da razumemo njegove potrebe.“

U Srbiji vlada mišljenje da je u IT sektoru moguće pokrenuti biznis sa relativno malim sredstvima, manje ili više uspešno. Da li mislite da mi sa time zaista imamo šanse na svetskom tržištu, ili je ipak bolje da se držimo malina, drveta i rezane građe?

Stvar je u tome da živimo u vreme digitalne revolucije. To je zaista revolucija. Nažalost, ljudi to dovoljno ne razumeju i ne vide šta im se dešava. Svaka revolucija uvek sa sobom nosi veliku šansu za one koji razumeju šta u revoluciji može da se napravi i to jeste šansa i za naše ljude. Ali nažalost, kao i uvek, mi to ne gledamo na taj način. Nije lako shvatiti šta se dešava danas i kakva je situacija sa tom revolucijom. Šansa postoji, ali mi smo dosad imali milion šansi, pa ih nismo iskoristili. Definitivno imate dva primera kako se to koristi – imate firme koje vam faktički iznajmljuju  ljude i uzimaju 10 posto margine na to. To je lepo kao posao, ali ne donosi ni korist državi, niti obezbeđuje rast.Tako ćete postojati na tržištu samo dok imate mogućnost da budete jeftiniji od drugih. Veća bi vrednost bila ako bismo napravili firme koje su u stanju da naprave nešto novo i drugačije, nešto što koristi te mogućnosti digitalne revolucije. Ona vam donosi to da možete sa vrlo malim investicijama da izađete na svetsko tržište.

Ali ako imate inovaciju.

Tako je, ali nije to baš tako teško kao što ljudi misle. Ja kad nekad držim predavanja o digitalnoj revoluciji, kažem – sad ću vam dati recept kako da zaradite milijardu dolara. To nije lako, ali je recept jednostavan. Vidite o čemu se radi – problem je taj da sve velike firme u svetu rade po zakonima i pravilima industrijskog vremena. Kada je industrijska revolucija počela krajem 18. veka, trebalo je 100 godina da se zakoni usaglase sa tim. Tako je i sada. Telekom, recimo, mora da ispoštuje sto regulativa da bi poslovao, a jedna mala aplikacija ne podleže nikakvoj regulativi. Ne postoji porez koji moraju da plaćaju, ne postoje zakoni kojih moraju da se pridržavaju…

Pa mi onda umesto preko Telekoma razgovaramo preko Vajbera.

Tačno. E sad pogledajte: Telekom je dao ogromne pare, ima ogromnu regulativu, a Vajber su napravila tri čoveka i ta firma sad vredi milijarde. Pogledajte tamo gde se zaista pravi profit, izaberite servis koji možete da pružite, da ga stavite na internet i da ga ponudite celom svetu. I onda čekajte milijardu.

Vi pričate o tehnološkoj revoluciji, a mi ovde pričamo o reindustrijalizaciji. Da li su to dve suprotne stvari?

Nisu. Problem kako mi pričamo o tehničkoj revoluciji je da smatramo da IT i tehnologija treba da vode revoluciju. Nije stvar u tehnologiji, nego o tome da vi razumete novi biznis, došli su novi biznis modeli i novi način rada. Ako obnavljate IMT, na primer, to morate da radite poštujući digitalnu revoluciju. Daću vam jednostavan primer – uzmite jednu šunku koju hoćete da prodate. Ona može da košta 50, a može da košta i 3.550 evra. Zašto? Ako dodate informaciju gde je pasla svinja, šta je pasla, koliko je to zdravo, Španci imaju recimo svinju koja je poslednjih šest meseci jela samo žir, šunka je stajala tri godine, sve je to lepo objašnjeno i ta šunka onda košta 3.000 evra. Naša ne može više od 50 evra. Fali joj informacija. A još ako je ta informacija otvorena da može svako da je vidi, to dodaje vrednost. Informacija je veoma važna stvar.

Nastavak teksta možete pročitati u devetnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“