Preko 20 država se obavezalo: Tri puta više nuklearne energije do 2050. godine

Šefovi država i drugi najviši zvaničnici 22 države potpisali su Deklaraciju o utrostručavanju nuklearne energije najkasnije 2050. godine. Ta tehnologija može da doprinese dekarbonizaciji daljinskog grejanja, desalinizaciji, industrijskim procesima i proizvodnji vodonika, saopštila je Međunarodna agencija za nuklearnu energiju (IAEA) na samitu COP28, prenosi Balkan Green Energy News.

Kada bi se kapacitet za iskorišćavanje nuklearne energije utrostručio pre kraja 2050. godine, to bi svetu omogućilo realan i praktičan način da svede neto emisije na nulu, tvrde IAEA, koja radi u okviru Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Sjedinjene Američke Države, Bugarska, Kanada, Češka, Finska, Francuska, Gana, Mađarska, Japan, Južna Koreja, Moldavija, Mongolija, Maroko, Holandija, Poljska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Švedska, Ukrajina, Ujedinjeni Arapski Emirati i Ujedinjeno Kraljevstvo pozvali su međunarodne finansijske institucije i regionalne razvojne banke da promovišu uključivanje nuklearne energije u pravne okvire za kreditiranje u energetici.

Nove nuklearne tehnologije se dobro uklapaju i dopunjuju sa obnovljivim izvorima energije i imaju dodatnu fleksibilnost za podršku dekarbonizaciji, uključujući grane industrije kod kojih je teško smanjiti emisije gasova s efektom staklene bašte, poručili su zvaničnici u dokumentu.

Tamo gde je to izvodljivo, životni vek postojećih nuklearnih elektrana treba da se produži, istakla je grupa zemalja potpisnica.

Takođe su pozvale druge države da se priključe i ponudile pomoć „u ispitivanju mogućnosti dalje primene nuklearne energije u mirnodopske svrhe“.

Struja i gas od danas skuplji, ove sezone na računi za grejanje veći za 1.500 dinara

Predsednik Francuske Emanuel Makron i specijalni predstavnik predsednik Sjedinjenih Država za klimu Džon Keri saopštili su da je potpisana Deklaracija o utrostručavanju nuklearne energije najkasnije 2050. godine (Declaration to Triple Nuclear Energy by 2050). Događaj je održan tokom 28. Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama, poznate i kao COP28.

Šefovi država i drugi najviši zvaničnici iz 22 zemlje izjavili su da je novi cilj neophodan da se ugljenična neutralnost dostigne „najkasnije do ili oko polovine veka“ i spreči da globalno zagrevanje do 2100. premaši jedan i po stepen Celzijusa.

Potpisnici su ukazali na ulogu Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) u podršci svojim državama članicama pri uvođenju nuklearnih elektrana u nacionalne energetske planove na održiv način, tako da se ispoštuju najviši standardi sigurnosti, bezbednosti i mera zaštite.

Inicijativa promoviše izgradnju malih modularnih reaktora (SMR-ova) i drugih naprednih rešenja kao i širu primenu u industriji u svrhu dekarbonizacije, poput proizvodnje vodonika i sintetičkih goriva. U deklaraciji je naglašen značaj razvijanja istrajnih lanaca snabdevanja, uključujući gorivo.

Francuska predvodi takozvani Nuklearni savez, u kojem je većina zemalja članica Evropske unije.

Osnovan je nakon što je inicijalna grupa uspela da uključi tu tehnologiju u zelenu taksonomiju ovog 27-članog bloka država. Taj status joj je potvrđen u više naknadnih zakonodavnih rešenja i propisa. Osim toga, EU se sprema da početkom sledeće godine osnuje industrijski savez za SMR-ove.

Gas iz Azerbejdžana stiže u Srbiju do kraja 2024. godine