U vrlo kratkim rokovima, od odmah pa do septembra, preuzet je čitav niz obaveza. Neke od njih su poskupljenje struje, tender za prodaju Telekoma, ukidanje subvencija, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru, zamrzavanje plata i penzija, izrada platnih tazreda, ali i povećanje PDV-a ako prihodi podbace, reforma Poreske uprave…
Trogodišnji stand by aranžman sa MMF-om, odobren 23. februara ove godine, privukao je pažnju javnosti kao veoma važan ekonomski događaj, ali osim nekih mera koje su naknadno obelodanjene, kao na primer poskupljenje struje, ne zna se dovoljno šta je sve Vlada obećala. I da li će biti izvodljivo, jer su preuzete obaveze prilično zahtevne. Analizom mera i rokova koji su postavljeni, pokušali smo da raščlanimo šta je najvažnije u domenu ekonomske i fiskalne politike i kako ekonomski stručnjaci gledaju na mere sazdane u sporazumu. Od niza zahtevnih mera koje podrazumevaju i izmene određenih zakona kao i pozitivne ocene MMF-a nakon tromesečnih kontrola koje su predviđene, zavisiće i uspeh aranžmana.
Sporazum je aktuelan danas i ostaće aktuelan i u naredne tri godine, ukoliko Vlada bude uspešna u sprovođenju predviđene ekonomske politike i ostvari očekivane rezultate, ukazali su autori MAT-a (Makroekonomske analize i trendovi) prilikom predstavljanja poslednjeg broja ovog izdanja. Aranžman iz predostrožnosti u vrednosti od 1,2 milijarde evra, podrazumeva da se navedeni iznos novca neće povlačiti, osim u slučaju nepredviđenih okolnosti, a šta sadrži i kakav preobražaj institucija je obećan, može se pročitati u Pismu o namerama, Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici i Tehničkom memorandumu o razumevanju.
Pored glavnih pitanja koja se odnose na plate, penzije, garancije, državna preduzeća, u sporazumu se dosta govori o institucionalnom unapređenju i konkretnim reformskim programima. Pre svega, u Poreskoj upravi, Upravi za javni dug, sektorima koji pripadaju Ministarstvu finansija i Ministarstvu privrede, predviđene su i promene zakona. I to su sve parcijalna i važna pitanja, pri čemu je njihovo rešavanje ranijih godina uvek odlagano i biće teško ispuniti sve predviđeno, ocena je sagovornika „Nove ekonomije“. Najpre zato što su za sva ta pitanja predviđeni rokovi do kraja marta, juna ili septembra ove godine. U Pismu o namerama (Letter of Intent) objavljenom na sajtu MMF-a koji su potpisali premijer Aleksandar Vučić, Jorgovanka Tabaković, guverner NBS i Dušan Vujović, ministar finansija (6. februara 2015) navodi se na kraju da će ti dokumenti biti postavljeni na sajtu Vlade Srbije, što se do danas nije desilo.
Fiskalne mere
U Memorandumu o ekonomskoj i finansijskoj politici na početku su predočene mere fiskalne politike. Navodi se da je prošle godine Vlada već preduzela mere fiskalne konsolidacije koje se odnose na smanjenje zarada u javnom sektoru većih od 25.000 dinara za 10 odsto i progresivno smanjenje penzija (22 odsto za penzije između 25.000 i 40.000 i 25 odsto za veće penzije). Zatim se navodi da će Vlada nastaviti sa merama fiskalne konsolidacije u 2015. godini i da plate neće rasti dok masa zarada ne padne do sedam odsto, a penzije do 11 odsto BDP-a.
Prema sadašnjim projekcijama, povećanje neće uslediti u periodu 2015-2017, osim ako se ne desi nešto neočekivano pozitivno, ocenjuje Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta. Trenutno ukupna suma koja se izdvaja za plate iznosi oko 10 odsto, a za penzije 13 odsto BDP-a. Zatim je predviđeno smanjenje broja zaposlenih na nivou opšte države za pet odsto, kroz „prirodni odliv“ i ciljana otpuštanja sredinom ove godine. Iako se o tome u poslednje vreme dosta govorilo, nije još precizirano koji je to broj ljudi iz državne uprave i lokalne administracije koji će završiti na Birou. Zatim je planirana izrada platnih razreda i donošenje novog zakona do juna ove godine.
Dalje, piše da država neće izdavati garancije za likvidnost, kao i da će smanjiti prednosti domaćih ponuđača u javnim nabavkama sa 15 odsto na pet odsto, a predviđa se i eliminacija ove prednosti do 2018. godine. U nastavku mera navedeno je ukidanje poljoprivrednih subvencija preko 20 hektara i ukidanje subvencija javnim servisima u 2016. godini. U pogledu smanjenja fiskalnih rizika, u Memorandumu stoji da se neće akumulirati docnje, odnosno kašnjenja u plaćanju državnih obaveza. Proširiće se Zakon o plaćanjima u transakcijama do juna ove godine, a od 2016. godine planirano je da se uvede snažnija disciplina i nadgledanje plaćanja javnog sektora.
Nastavak teksta možete pročitati u devetnaestom broju štampanog izdanja časopisa „Nova Ekonomija“
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
