Ne može više samo cena/kvalitet: Zelene javne nabavke obavezne od 1. januara

Zelene javne nabavke postaće obavezne od 1. januara 2024. godine, što znači da naručioci (organi javne uprave, lokalne samouprave, javna preduzeća) prilikom naručivanja određenih kategorija dobara, radova, usluga više neće moći da koriste cenu ili kvalitet kao jedini kriterijum prilikom dodele ugovora, već će prilikom razmatranja ponude morati da uzmu obzir i ekološke karakteristike (životni vek proizvoda, troškovi održavanja, vode i struje i reciklaže dobara kada postaju otpad).

Izmene i dopune zakona o javnim nabavkama stupile su na snagu 4. novembra, a primenjivaće se od 1. januara 2024. Do kraja godine se očekuje podzakonski akt koji će bliže odrediti koji su to konkretni predmeti prilikom čijeg će odabira u postupcima nabavki morati da se primenjuju i ekološki kriterijumi, a ne samo cena. Predlog je da se zelene javne nabavke primenjuju kod predmeta kao što je fotokopir papir, sanitarna galanterija, štampači, klima uređaji, bela tehnika, boje i lakovi, poručeno je danas na brifingu o zelenim javnim nabavkama koji organizovao NALED.

Do sada je Zakon ostavljao mogućnost naručiocima da koriste kriterijume kvaliteta, ali nije ih na to obavezivao.

Prema zvaničnom izveštaju, iako se trend upotrebe ekoloških standarda blago popravio, samo 0,44 odsto od ukupnog broja sprovedenih nabavki u 2022. godini bilo je zeleno.

Takođe, najniža cena bila je jedini kriterijum za dodelu ugovora u 96 odsto slučajeva, zbog čega se javila potreba za dodatnim merama.

Prema rečima Nikole Komšića, koordinatora za regulatornu reformu u NALED-u, istaživanje stavova građana, privrede, naručioca o javnim nabavkama, a koje je sproveo NALED, pokazalo je da je za najveći broj građana bitan kvalitet javnih nabavki, na primer da su dobri auto-putevi, da je dobra oprema za zdravstvo i slično.

Sa druge strane, naručioci su rekli da su da su upoznati sa pojmom kvaliteta, da bi hteli da nabavljaju kvalitetne usluge i dobra, ali da problem nastaje sa primenom tog kriterijuma.

Kao razloge zašto ne primenjuju kriterijum kvaliteta, naručioci, prema rečima Komšića, navode to što su po njihovim stavovima to rizičnije nabavke, nemaju dovoljno isksutvo, a nemaju ni model po kojem bi u praksi mogli da primenjuju drugi kriterijum (za dodelu ugovora) osim cene.

„U praksi se dešava da naručioci žele nešto da realizuju, ali nemaju dovoljno znanja, imaju rokove, ograničena sredstva.. pa kako bi izbegli eventualne žalbe za zaštitu posutupka, oni idu na cenu kao jedini kriterijum za dodelu ugovora“, rekao je on.

Institut za ekonomiju i pravo je sproveo istraživanje za 23 predmeta javnih nabavki, kako bi se videle mogućnosti tržišta tih predmeta u Srbiji u kontekstu zelenih nabavki – da li postoje kapaciteti privrednih subjekata i kakva je uopšte zainteresovanost.

Konkretno, istraživanjem je bilo obuhvaćeno 23 predmeta javnih nabavki (električna energija, nabavka hrane, ugostiteljske usluge, tekstilni proizvodi, usluge u vezi sa tekstilom, fotokopirni papir, papirna galanterija, računarska oprema, kancelarijska elektronska oprema, televizori, bela tehnika, bojleri, sanitarna oprema, sanitarna galanterija, usluge prevoza, pneumatici, sredstva za čišćenje, građevinski materijal, horitkulturne usluge, boje i lakovi, klime i rashladni uređaji i nameštaj).

„Nakon sprovedenog istraživanja tržišta ovih 23 predmeta, za 13 predmeta nabavki je istraživanje pokazalo da uključivanje ekoloških aspekata u postupke javnih nabavki ne bi dovelo do ograničavanja konkurencije“, rekla je Radmila Cvetićanin, konsultantkinja u Institutu za ekonomiju i pravo.

Predlog je da se zelene javne nabavke primenjuju za početak kod predmeta kao što su fotokopir papir, sanitarna galanterija, štampači i skeneri, računari i laptopovi, snaitarna oprema, papirna galanterija, klima uređaji, bela tehnika, sredstva za čićenje, usluge čišćenja, pneumatici, nameštaj, boje i lakovi.

Cvetićanin je navena da se zelene javne nabavke mogu definisati kao proces u kojem naručioci nastoje da nabave dobra, uluge ili radove sa smanjenim uticajem na životu sredinu u odnosu na dobra usluge i radove koji bi se inače nabavljali.

Ona je navela da se pozitivni uticaji od ekoloških javnih nabavki kreću od uticaja na životnu sredinu, društvenih i zdravstvenih korisiti, pa sve do ekonomskih i političkih koristi.

Jedan od novina koje su donele izmene zakona o javnim nabavkama je i to da će kriterijumi kvalitata biti obavezni i kod nabavki razvoja softvera, ugovoranja konsultantskih, arhitektonskih ili inženjerskih usluga, kao i usluga prevođenja.

Za pojedine javne nabavke gledaće se kvalitet, a ne samo cena