Za pojedine javne nabavke gledaće se kvalitet, a ne samo cena

Izmenama zakona o javnim nabavkama uvodi se obaveza da se prilikom dodele ugovora primenjuje kriterijum koji nije zasnovan samo na ceni, već i na kvalitetu. Primena kriterijuma koji je zasnovan na kvalitetu, a ne samo na ceni biće obavezna samo prilikom nabavke tačno određenih usluga (usluga razvoja računarskog programa, arhitektonskih usluga, inženjerskih usluga, usluga prevođenja i savetodavnih usluga). 

Vlada Srbije uputila je u skupštinsku proceduru predlog zakona o izmenama i dopunama zakona o javnim nabavkama.

Javna nabavka je pribavljanje dobara, usluga, radova od strane državnih organa, organizacija, ustanova, odnosno od organa javne uprave, lokalne samouprave ili preduzeća sa većinski javnim kapitalom. Javni organi konkretne usluge, radove, dobra, pribavljaju/kupuju od privrednih subjekta koja na tržištu nude dobra, usluge ili radove. 

Jedna od predloženih izmena je da se u zakon uvede nova zakonska odredba koja predviđa da za pribavljanje određenih usluga naručioci ne mogu koristiti kriterijum za dodelu ugovora koji je zasnovan samo na ceni.

Radi se o sledećim uslugama: usluge razvoja računarskog programa, arhitektonskim uslugama, inženjerskim uslugama, uslugama prevođenja i savetodavnim usluga.

„Svakako je za naručioca važna vrednost usluge, odnosno cena koju će platiti za usluge koje su obuhvaćene tehničkom specifikacijom. Međutim, za navedene javne nabavke važnije su stručne kvalifikacije lica koja će biti angažovana na izvršenju predmetne usluge“, piše u obrazloženju.

Vlada navodi da je ovo rešenje u skladu sa direktivama EU koje uređuju oblast javnih nabavki i koje se primenjuje u državama članicama EU, kako u regionu tako i šire i da će doprineti nabavci kvalitetnijih usluga, pre svega kod ugovora čiji su predmet usluge intelektualne prirode, kod kojih su kvalitet stručnih kvalifikacija, znanje i stručno iskustvo pružaoca usluge od presudnog značaja za puno ostvarenje ciljeva koje se žele postići realizacijom javne nabavke.

Jedna od predloženih promena je i da se načelilma ekonomičnosti i efikasnosti javnih nabavki doda „načelo zaštite živote sredine“.

Ukoliko se izmene usvoje, Кancelarija za javne nabavke biće dužna da donese podzakonski akt kojim će da propiše vrste dobara, usluga i radova koje su naručioci u obavezi da primenjuju ekološke aspekte prilikom određivanja tehničkih specifikacija, kriterijuma za izbor privrednog subjekta, kriterijuma za dodelu ugovora ili uslova za izvršenje ugovora o javnoj nabavci.

Predlagač zakona smatra da će to doprineti povećanju broja javnih nabavki u kojima se primenjuju ekološki aspekti u odnosu na raniji period.

Navodi se da će za potrebe izrade tog podzakonskog akta biti sprovedena detaljna analiza tržišta kako bi se identifikovali predmeti javnih nabavki za koje se može propisati obaveza naručilaca da prilikom sprovođenja postupka javne nabavke uključe ekološke aspekte, a da to istovremeno ne izazove poremećaje na tržištu, u smislu nemogućnosti privrednih subjekata da odgovore na postavljene ekološke zahteve.

Takođe su predložene izmene u vezi propisanog sastava Кomisije za javne nabavke, a predložena novina je da službenik za javne nabavke, odnosno lice koje je steklo sertifikat za službenika za javne nabavke bude obavezan član komisije za javne nabavke u postupcima javnih nabavki čija je procenjena vrednost veća od tri miliona dinara.

U oblasti zaštite prava ponuđača, ključna novina previđena predlogom zakona odnosi se na uvođenje obaveze podnošenja zahteva za zaštitu prava, žalbe i drugih podnesaka u postupku zaštite prava isključivo elektronskim putem, kao i dostavljanje odluka Republike komisije elektronskim putem preko Portala javnih nabavki.

Takođe je predlog da se pristup bazi podataka na Portalu javnih nabavku omogući i Кomisiji za zaštitu konkurencija za potrebe obavljanja poslova iz njene nadležnosti.

Zaustavljena nabavka prečišćivača vazduha za vrtiće i škole zbog žalbe ponuđača

U 2022. godini registrovana vrednost javnih nabavki iznosila je 662,7 milijardi dinara, dok je broj registrovanih ugovora iznosio 251.949, pokazuje izveštaj Kancelarije za javne nabavke. 

Učešće javnih nabavki u bruto domaćem proizvodu iznosilo je 9,34 odsto.

U izveštaju se napominje da ukupan broj i ukupna vrednost ugovora zaključenih u 2022. godini, obuhvata broj i vrednost kako ugovora zaključenih primenom odredbi važećeg Zakona o javnim nabavkama, tako i ugovora zaključenih primenom odredbama Zakona o javnim nabavkama iz 2015. godine.

Prema odredbama zakona iz 2015. godine zaključeno je 3.399 ugovora u vrednosti od oko 11, 5 milijardi dinara.

Radi se o ugovorima na osnovu okvirnih sporazuma zaključenih primenom odredbi Zakona iz 2015, kao i o ugovorima zaključenim u drugoj fazi kvalifikacionog postupka sprovedenog primenom pravila propisanih zakonom iz 2015.

Sa druge stranem, u 2022. godini ukupna registrovana vrednost javnih nabavki zaključenih prema odredbama važećeg zakona iznosila je 651,2 milijarde dinara dok je broj registrovanih ugovora iznosio 248.550.

Najveći naručioci, po vrednosti zaključenih ugovora u 2022, bili su Republički fond za zadravstveno osiguranje (91,9 milijardi dinara), Javno preduzeće Elektorprivreda Srbije (oko 64,5 milijarde dinara), Elektrodistribucija Srbije (25,9 milijardi dinara), Infrastruktura železnice Srbije (15,2 milijarde dinara).

Milioni evra za ponovnu nadogradnju sistema za isplatu državne pomoći