Interesovanje za uzgoj soje u Evropi raste, dobrim delom i zbog njene upotrebe u stočnoj ishrani, pa su evropski poljoprivrednici skoro su utrostručili proizvodnju soje u poslednjih deset godina, prenose nemački mediji.
Najveća proizvodnja i povećanje površina su vezani za srednju Evropu, dok područja na jugu sve više zavise od navodnjavanja, preneo je nemački portal za vesti u poljoprivredi, Agrarheute (u prevodu „poljoprivreda danas“).
Uslovi za proizvodnju tokom 2023. godine, kako se podseća, nisu bili idealni, ali je ubrana treća najveća žetva soje do sada, zbog toga što su povećani zasadi soje.
U Evropskoj uniji se potroši oko 16 miliona tona soje, a od te količine uvozi se 85 odsto i to za ishranu životinja. Članice proizvode ovu ratarsku kulturu na samo 1,7 posto obradivih površina, ali interesovanje za nju raste.
Organizacija Ujedinjenih nacija USDA procenjuje da će globalna proizvodnja soje u 2023. doseći 400 miliona tona, a Evropska komisija je ocenila ukupnu domaću godišnju tražnju za biljnim proteinima na 27 miliona tona. Od toga je 93 odsto potrebno za stočnu hranu, a manje od jedan posto za ljudsku ishranu.
Komisija je razvila strategiju za biljne proteine kako bi smanjila zavisnost Evrope od uvoza proteina iz inostranstva, od kojih većina dolazi iz Brazila , Argentine, SAD-a i odnedavno, Ukrajine.
Nekoliko država članica, uključujući Francusku, Belgiju, Austriju, Mađarsku i Slovačku, uvelo je programe podrške ratarima, sa različitim rezultatima do sada.
Inicijativa „Dunav Soja“ pokrenuta je 2012. godine, a okupila je 11 država u Dunavskom regionu. Cilj je povećanje udjela lokalno proizvedene soje, a standard sertifikacije „Europe Soya“ uveden je 2016. godine.
Najveći izazovi za proširenje uzgoja će biti toplotni talasi i suša. Italija će i dalje biti najvažniji proizvođač u EU, a slede je Francuska, Rumunija i Austrija.
Povećanje površine pod sojom rezultat su više faktora: visoke otkupne cene uvezene soje, kao i sve veća tražnja za domaćom bez GMO (genetski modifikovani organizmi) i visoke cene veštačkog đubriva.
SAD, Brazil, Ukrajina i Kanada su najvažniji dobavljači soje za EU, a Španija, Holandija, Nemačka i Italija su najveći izvoznici i glavni prerađivači soje, a izuzev Italije, sami ju gaje u manjim količinama, odnosno više je uvoze za preradu i kasniji izvoz
Tržište soje pokreće tražnja za stočnom hranom. Ipak, kako se dodaje, većina EU članica iz godine u godinu izveštava o smanjuje broj stočnih grla, kao i uvoz soje i sojine sačme.
Populacija stoke EU je nedavno doživela razne krize, uključujući krizu u sektoru uzgoja svinja, sa rastućim troškovima i padom cena, ali i dramatičnim izbijanjem ptičjeg gripa.
Broj grla stoke u Evropi opada, a klimatske promene utiču na proizvodnju stočne hrane što može otvoriti nove mogućnosti za soju i proizvode koji se od nje dobijaju.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Španija je danas kaznila pet niskobudžetnih aviokompanija sa ukupno 179 miliona evra zbog loše prakse uključujući naplaćivanje ručnog prtljaga.Kazna za svaku od njih je izračunata na osnovu "nezakonitog ...
Elektroprivreda Crne Gore potpisala je ugovor o gradnji svog prvog vetroparka – Gvozd, snage 54,6 MW, sa kompanijom Nordex, i ujedno postavila kamen temeljac za njegovu gradnju.Gvozd je prvi veliki proiz...
MOL Group i kazahstanska nacionalna naftna kompanija KazMunayGas (KMG) potpisale su sporazum o saradnji s ciljem zajedničkog istraživanja mogućnosti u sektoru nafte, gasa i petrohemije. Ovaj sporazum se osla...
Iz projekta "Mladi u biznisu" Evropske banke za obnovu i razvoj do sada je mladim preduzetnicima na Zapadnom Balkanu odobreno 1.700 kredita, vrednih ukupno 19,3 miliona evra, rečeno je na konferenciji održan...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
