Interesovanje za uzgoj soje u Evropi raste, dobrim delom i zbog njene upotrebe u stočnoj ishrani, pa su evropski poljoprivrednici skoro su utrostručili proizvodnju soje u poslednjih deset godina, prenose nemački mediji.
Najveća proizvodnja i povećanje površina su vezani za srednju Evropu, dok područja na jugu sve više zavise od navodnjavanja, preneo je nemački portal za vesti u poljoprivredi, Agrarheute (u prevodu „poljoprivreda danas“).
Uslovi za proizvodnju tokom 2023. godine, kako se podseća, nisu bili idealni, ali je ubrana treća najveća žetva soje do sada, zbog toga što su povećani zasadi soje.
U Evropskoj uniji se potroši oko 16 miliona tona soje, a od te količine uvozi se 85 odsto i to za ishranu životinja. Članice proizvode ovu ratarsku kulturu na samo 1,7 posto obradivih površina, ali interesovanje za nju raste.
Organizacija Ujedinjenih nacija USDA procenjuje da će globalna proizvodnja soje u 2023. doseći 400 miliona tona, a Evropska komisija je ocenila ukupnu domaću godišnju tražnju za biljnim proteinima na 27 miliona tona. Od toga je 93 odsto potrebno za stočnu hranu, a manje od jedan posto za ljudsku ishranu.
Komisija je razvila strategiju za biljne proteine kako bi smanjila zavisnost Evrope od uvoza proteina iz inostranstva, od kojih većina dolazi iz Brazila , Argentine, SAD-a i odnedavno, Ukrajine.
Nekoliko država članica, uključujući Francusku, Belgiju, Austriju, Mađarsku i Slovačku, uvelo je programe podrške ratarima, sa različitim rezultatima do sada.
Inicijativa „Dunav Soja“ pokrenuta je 2012. godine, a okupila je 11 država u Dunavskom regionu. Cilj je povećanje udjela lokalno proizvedene soje, a standard sertifikacije „Europe Soya“ uveden je 2016. godine.
Najveći izazovi za proširenje uzgoja će biti toplotni talasi i suša. Italija će i dalje biti najvažniji proizvođač u EU, a slede je Francuska, Rumunija i Austrija.
Povećanje površine pod sojom rezultat su više faktora: visoke otkupne cene uvezene soje, kao i sve veća tražnja za domaćom bez GMO (genetski modifikovani organizmi) i visoke cene veštačkog đubriva.
SAD, Brazil, Ukrajina i Kanada su najvažniji dobavljači soje za EU, a Španija, Holandija, Nemačka i Italija su najveći izvoznici i glavni prerađivači soje, a izuzev Italije, sami ju gaje u manjim količinama, odnosno više je uvoze za preradu i kasniji izvoz
Tržište soje pokreće tražnja za stočnom hranom. Ipak, kako se dodaje, većina EU članica iz godine u godinu izveštava o smanjuje broj stočnih grla, kao i uvoz soje i sojine sačme.
Populacija stoke EU je nedavno doživela razne krize, uključujući krizu u sektoru uzgoja svinja, sa rastućim troškovima i padom cena, ali i dramatičnim izbijanjem ptičjeg gripa.
Broj grla stoke u Evropi opada, a klimatske promene utiču na proizvodnju stočne hrane što može otvoriti nove mogućnosti za soju i proizvode koji se od nje dobijaju.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
TikTok je tužio američku vladu nakon izglasavanja novog zakona koji bi primorao vlasnika aplikacije, kompaniju ByteDance, da ili većinsko vlasništvo proda preduzeću van matične KIne, ili da se suoči sa zabra...
Solarna energija je činila tri četvrtine novoizgrađenih kapaciteta obnovljivih izvora energije (OIE) prošle godine. Od 2022. godine, ukupni instalisani solarnih kapacitet Kine iznose 393 gigavata (GW), što j...
U svetu kriptovaluta, neka sredstva se ističu po svojoj sposobnosti generisanja pasivnog prihoda za vlasnike. Nazvane 'kripto dividende', ove nagrade su slične dividendama koje isplaćuju akcije, pružajući re...
Maersk, druga po veličini brodarska kompanija na svetu, saopštila je svojim klijentima da će stalni poremećaji u Crvenom moru izazvati da se od 15 do 20 odsto celokupnog kapaciteta brodarske industrije ang...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
