U Srbiji se proizvede godišnje 50 miliona litara rakije

U Srbiji se godišnje proizvede oko 50 miliona litara rakije, od čega se 20 miliona litara proizvede za lične potrebe, pokazuju podaci Privredne komore Srbije (PKS).

U Srbiji je registrovano oko 730 proizvođača žestokih alkoholnih pića, a i izvoz rakije na inostrana tržišta godišnje raste po stopi većoj od 20 odsto, piše Infostud.

Rakija se najviše izvozi u Hrvatsku, BiH, Crnu Goru, Nemačku i SAD, ali se lista tih destinacija širi, pa je domaća rakija počela da se pakuje i za put do Azerbejdžana, Litvanije i Letonije.

Sekretar Udruženja za biljnu proizvodnju i prehrambenu industriju PKS Aleksandar Bogunović kazao je za Infostud, da postoji poslednjih godina veće interesovanje za otvaranje destilerija, ali da se uglavnom radi o ljudima koji žele da ovo rade kao dodatni posao, odnosno kao hobi kojim bi da se bave na zakonom propisan način.

„Usvajanjem Zakona o jakim alkoholnim pićima znatno je pojednostavljena procedura registracije proizvođača, pa se zbog te činjenice veliki broj onih koji su prethodno pekli rakiju odlučio da registruje i posluje na legalan način. Godišnje se osnuje oko 100 novih destilerija, ali se određen broj i briše iz registra. Najveći broj su mali proizvođači, ali činjenica je da broj raste, kao i proizvodnja rakije u Srbiji“, rekao je on.

Nelojalna konkurencija veliki problem

Predstavnik Saveza proizvođača rakije Srbije Miroslav Knežević dodao je i da se gotovo polovina od ukupnog izvoza rakije proda na tržištima članica Evropske unije, oko 30 odsto u zemljama CEFT-a a ostatak odlazi na druga inostrana tržišta.

Bogunović ističe da su za proizvodnju rakije neophodna prilična ulaganja, kako u voćnjake ili kupovinu voća, u postrojenje, mašine i opremu, kao i da se povrat uloženih sredstava može očekivati tek nakon pet ili šest godina.

„Može da se živi od proizvodnje rakije u Srbiji, proizvođači ostvaruju zaradu, to nije sporno, ali situacija bi mogla da bude i bolja kada ne bismo imali nelojalnu konkurenciju“, rekao je on dodajući da nema preciznih podataka koliko je onih koji svoju rakiju prodaju mimo legalnih tokova, na pijacama, preko interneta ili na neki drugi način.

On istakao je da ako se procenjuje da je takva proizvodnja gotovo dva puta veća od one regularne, onda je jasno da ima mnogo rakije na crnom tržištu.

„Dodatni problem je lažno deklarisanje, odnosno na ambalaži piše da je rakija, a radi se o etil ahkoholu kome se dodaje veštačka aroma. I, umesto da se tako i prodaje, on se zapravo prodaje kao rakija, iako nije“, naveo je Knežević za Infostud.

Država daje subvencije

Na porast broja proizvođača uticala je i odluka države da subvencioniše ovu vrstu proizvodnje, pa se proizvođačima nude bespovratna sredstva u vrednosti od 60 odsto planirane investicije, za izgradnju objekta, njegovu adaptaciju, dogradnju ili rekonstrukciju, za troškove izrade projekta i tehničke dokumentacije, kao i za nabavku opreme, uređaja ili mašina.

Takođe, kako piše portal, preduzetnici mogu da aliciraju i za podsticaje namenjene za ulaganja u proizvodnju i preradu voća od kojeg se pravi rakija.

Cena domaće rakije varira od ukusa, kvaliteta, godine proizvodnje, ali i jačine brenda koji stoji iz nje, pa se u prodavnicama ili direktno od proizvođača može kupiti u rasponu od oko 1.200 do više hiljada dinara, ukoliko se zaista radi o pravoj rakiji, proizvedenoj od voća naznačenog na flaši.

Podaci PKS i Saveza proizvođača rakije pokazuju da je najviše proizvođača u Rasinskom, Zlatiborskom i Šumadijskom okrugu, dok su među najpopularnijim rakijama šljivovica, te rakije od kruške i dunje.

Srbija je treća zemlja u svetu po proizvodnji šljive i najprepoznatljivija zemlja po šljivovici, odnosno nacionalnom alkoholnom piću proizvedenom od ovog voća. Šljivovica je prošle godine i zvanično uvrštena u Uneskovu listu nematerijalnog kulturnog dobra, pokazuju podaci PKS.

Od rakija najviše pijemo šljivovicu i dunjevaču