Dizel pojeftinio za tri dinara po litru
Litar evrodizela u Srbiji danas od 15 sati do petka, 12. decembra u isto vreme, koštaće maksimalno 198 dinara, a benzina evropremijum BMB 181 dinar.Prethodna cena evrodizela iznosila je 201 dinar po litr...
Upravni sud je usvojio tužbu Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i poništio rešenje Vlade Srbije, kojim se kineskoj kompaniji Ziđin dozvoljava razdvajanje projekta eksploatacije od odlaganja jalovine u Krivelju kod Bora.
Kako piše u saopštenju, Upravni sud je poništio rešenje Vlade Srbije kojim se odbija žalba RERI-ja na Rešenje Ministarstva zaštite životne sredine kojim je određen obim i sadržaj studije o proceni uticaja na životnu sredinu za projekat formiranja odlagališta u otkopni prostor površinskog kopa „Kraku Bugaresku Cementacija 1“.
Podseća se da se ležište „Cerovo“ nalazi u rudnom polju Mali Krivelj – Cerovo, 15 kilometara severozapadno od Bora i obuhvata nekoliko rudnih tela.
„Kada je završena eksploatacija rudnog tela Cementacija 1, Zijin Bor Copper je planirao da se otkopni prostor koristi za odlaganje raskrivke nastale prilikom sledeće faze, odnosno eksploatacije rudnog tela Cementacija 2. Raskrivku čine zemlja i kamen koje je neophodno ukloniti da bi se došlo do rude“, dodaje se u saopštenju.
Kada je Zijin podneo zahtev za određivanje obima i sadržaja studije o proceni uticaja na životnu sredinu on je to učinio samo za odlaganje raskrivke u otkopni prostor bivšeg površinskog kopa Cementacija 1, u potpunosti ignorišući činjenicu da se odlaganje raskrivke ne može posmatrati odvojeno od procesa u kojem je isti nastao.
„Eksploatacija rudnog tela ‘Cerovo – Cementacija 2’ je potpuno novi projekat koji treba da obuhvati projekat otvaranja površinskog kopa, odlaganja raskrivke, eksploataciju rude, mlevenje i hidrotransport rude do flotacije u Velikom Krivelju, upravljanje vodama i odlaganje jalovine“, ističe Toplica Marjanović, inženjer zaštite životne sredine koji je gotovo 40 godina radio na u Rudarsko-topioničarskom basenu Bor.
Marjanović dodaje, da se na taj način projekat veštački deli i izbegava izrada studije o proceni uticaja na životnu sredinu koja će adekvatno proceniti uticaj otvaranja i eksploatacije novog površinskog kopa.
Sve to, kako naglašava, neminovno uništava poljoprivredno zemljište i šume, utiče na zagađenje vazduha, površinskih i podzemnih voda, ali i dovodi do raseljavanja stanovnika Malog Krivelja, narušava njihov kvalitet života i zdravlje.
RERI je tokom postupka više puta ukazivao da je neophodno da se obuhvati ceo projekat, a ne samo odlaganje raskrivke imajući u vidu da je ono samo deo projekta otvaranja novog rudnika.
Ukoliko se studijom ne obuhvati ceo projekat otvaranja površinskog kopa Cementacija 2, nije moguće utvrditi stvarne uticaje projekta na životnu sredinu, niti propisati mere za njihovo otklanjanje.
„Ono što je naročito zabrinjavajuće jeste činjenica da je ministarstvo donelo odluku kojom se određuje obim i sadržaj studije bez da je prethodno pribavila relevantne uslove i mere zaštite životne sredine. Kako bi „ispravilo“ taj propust naložilo je Ziđinu da uslove pribavi u fazi izrade studije o proceni uticaja“, dodaje se u saopštenju.
ŠTA JE UKAZAO UPRAVNI SUD?
Upravni sud je odlučujući po tužbi RERI-ja ukazao da su izostali jasni i pravno prihvatljivi razlozi koji se odnose na mogućnost donošenja rešenja kojim se određuje obim i sadržaj studije bez prethodno pribavljenih uslova zaštite životne sredine.
„Ministarstvo zaštite životne sredine i Vlada Republike Srbije u ovom slučaju postupili su po ustaljenoj praksi kojom omogućavaju kompaniji Ziđin da nezakonito razdvaja projekte i na taj način izbegava procenu uticaja na životnu sredinu“, kaže Mirko Popović, programski direktor RERI-ja.
Prema njegovim rečima, investitor taj projekat već uveliko sprovodi i neminovno će se doći u situaciju da su određeni projekti realizovani, a da naknadno dobijemo odluke sudova da su dozvole nezakonite.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
