Nemačko obećanje o ukidanju uglja do 2030. godine „nerealno“

Nemački industrijalci skeptični su prema vladinom planu postepenog ukidanja proizvodnje struje u termoelektranama na ugalj do 2030. umesto do 2038. godine, prenosi portal Energija Balkana.

Cilj Vlade Nemačke je da do 2030. godine 80 odsto struje bude proizvedeno iz obnovljivih izvora, posebno iz energije vetra i sunca, a da termoelektrane na gas, u prvo vreme na prirodni gas a potom na vodonik budu rezervni kapaciteti.

U Savezu nemačkih industrijalaca (BDI) skeptični su prema vladinim planovima da pomakne postepeno ukidanje proizvodnje struje iz uglja do 2030. godine, u odnosu na cilj da to bude 2038. godine, kako je predviđeno zakonom, prenosi energijabalkana.net.

Ministar za energetiku i klimatske promene Robert Habeck do sada nije imao nikakvu strategiju za promicanje ulaganja u nove elektrane na gas, rekao je predsednik BDI-a Siegfried Russwurm.

„Posebno je uznemirujuće da bismo mogli doći u situaciju da termoelektrane na ugalj moraju raditi duže, jer nema dovoljno drugih rezervnih kapaciteta“, rekao je Russwurm.

Vladin cilj do 2030. godine je da 80 odsto struje bude proizvedeno iz obnovljivih izvora, posebno iz energije vetra i sunca. Trenutno je nešto više od 50 odsto takvih kapaciteta.

Ministar Habeck je trebalo letos da objavi strategiju. Po toj strategiji termoelektrane na gas predviđene su kao rezerva u sistemu, kada su obnovljivi izvori energije neadekvatni. Po toj strategiji TE na gas bi, u početku koristile prirodni gas, a kasnije zeleni vodonik.

Ali, energetski sektor usporava ulaganja, jer nove elektrane ne bi bile isplative.

Ministar Habeck je najavio državnu pomoć od milijardu evra. Jedna od mogućnosti je sistem podsticaja, koji bi operaterima elektrana plaćao da kapacitete drže u rezervi.

Vlada se suočila sa budžetskim problemima nakon nedavne presude Saveznog ustavnog suda, kojom je blokirana preraspodela neiskorištenih sredstava iz rezerve uspostavljene za borbu sa pandemijom koronavirusa.

„Potrebna će biti privatna ulaganja, a to mora da se isplatiti, čak i uz samo nekoliko radnih sati godišnje”, rekao je Russwurm.

Ipak, predsednik BDI-a upozorava da pravednost odabranog rešenja zahteva suočavanje sa oblačnim danima bez vetra.

„Daleko smo od odgovarajućeg rezervnog kapaciteta”, rekao je, nazivajući elektrane na vodonik „snom za budućnost”.

Kako Srbija da smanji proizvodnju struje iz uglja?