Vesti iz zemlje

09.11.2023. 12:55

Autor: Katarina Baletić

Uvoz uglja smo platili 567 miliona evra. Imamo li još uvek “domaćeg”?

Foto: Nova ekonomija/Paola Felix Meza

Srbija je od početka jula 2022. godine mesečni uvoz uglja povećala deset puta, a od tog datuma do avgusta 2023. godine je njegov uvoz ukupno platila 567,5 miliona evra. Samo u prvoj polovini 2023. godine, Srbija je uvezla 2,7 miliona tona mrkog uglja, što je skoro deset puta više nego u istom polugođu 2022. godine.

Uvoz je Srbiju samo od januara do avgusta koštao 387,2 miliona evra, a uvezeno je preko tri miliona tona uglja, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Najviše uglja uvozilo se iz Bugarske, Bosne i Hercegovine, a od ove godine značajno je porastao i uvoz uglja iz Indonezije.

Uvoz uglja iz Indonezije, najavljivao je predsednik Aleksandar Vučić u oktobru prošle godine, koji je tada objasnio da će se ugalj iz ove azijske države uvoziti preko Kine, a da će njime biti „popravljen“ kvalitet uglja iz Srbija.

Kako za Novu ekonomiju objašnjava profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dragan Ignjatović, Srbija još uvek ima dovoljno uglja u mineralnim rezervama, oko tri milijarde tone lignita i oko 200 miliona tona mrkog uglja.

Međutim, zbog nedovoljnih ulaganja u prethodnom periodu, kao i sve složenijih rudarsko-geoloških uslova (zaleganje, odvodnjavanje i dr.), trenutno nije moguće iskopati potrebne količine, najviše u Kolubari.

“Dovoljne količine biće dostupne kada se završi investicioni ciklus koji je u toku (nabavka nove opreme i revitalizacije stare, ulaganja u odvodnjavanje i dostizanje punog kapaciteta na površinskim kopovima Radljevo i Polje E)”, kaže Ignjatović.

Zbog akumuliranih problema na površinskim kopovima Elektroprivrede Srbije (EPS), i to pre svega u RB Kolubara, od 2021. godine Srbija nije mogla da proizvede dovoljno uglja za rad termoelektrana u punom kapacitetu, odnosno dovoljno za proizvodnju potrebne struje, navodi Ignjatović.

“Uzimajući u obzir visoke cene nabavke nedostajućih količina električne energije na tržištu, koje su zbog početka rata u Ukrajini i velike suše tokom 2022. godine bile rekordne, EPS je doneo odluku da se nedostajuće količine električne energije nadomeste (strujom) proizvedenom u sopstvenim elektranama, sa uvoznim ugljem”, navodi Ignjatović.

Objašnjava i da je povećan uvoz počeo tek u julu 2022. godine zbog toga što je bilo potrebno vreme da se ugovori nabavka uglja, da se organizuje transport, kao i da se omogući prijem uglja u elektranama jer elektrane nisu projektovane za prijem eksternog uglja.

Podsetimo, EPS je zbog kolapsa sistema krajem 2021. godine počeo sa uvozom struje, pa je tako samo u toku 2022. godine uvezao struju vrednu nešto manje od 1,6 milijardi evra, o čemu je Nova ekonomija već pisala.

Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Pre slanja komentara, molimo vas da se upoznate sa pravilima komentarisanja i pravilima korišćenja sajta.

Sajt je zaštićen pomocu reCaptcha i Google. Google Politika Privatnosti i Google Uslovi Korišćenja su primenjeni.

The reCAPTCHA verification period has expired. Please reload the page.