Rusija povećala uvoz, „treće zemlje“ glavni profiteri rata u Ukrajini

Izvoz iz Rusije opao je za 32 odsto u periodu januar-avgust, ali je uvoz u Rusiju povećan za 17 odsto, jer je Moskva pronašla nove načini za zaobilaženje sankcija. Nije iznenađujuće od zapadnih sankcija najviše zarađuju „treće zemlje“, pa tako 77 odsto ruskih industrijskih firmi planira kupovinu opreme iz zemalja poput Kine, Indije i Turske, u poređenju sa 59 odsto njih koji su to planirali pre godinu dana, navodi se u analizi koju je objavio Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (ifo Institute).

U istom istraživanju se navodi da je ruska rublja od januara 2023. izgubila oko 30 odsto vrednosti, što je posledica izraženog zaokreta u ruskoj spoljnoj trgovini.

Navodi se i da je ruska ekonomija nastavlja da se oporavlja od prošlogodišnjeg pada. Prema procenama Ministarstva privrede, rast BDP-a je u prvih osam meseci 2023. bio 2,5 odsto.

U izveštaju se napominje da je oporavak ruske privrede ove godine posledica domaće tražnje, a ona je u velikoj meri podstaknuta fiskalnim stimulansima povezanim sa izdvajanjima za rat.

Porasla je i industrijska proizvodnja za tri odsto u prvih osam meseci 2023. godine, a među pobednicima tekućih strukturnih promena u ruskoj ekonomiji su one industrije koje imaju veliki udeo u vojnoj proizvodnji, ali i građevinarstvo, i ugostiteljstvo.

Na primer, proizvodnja gotovih metalnih proizvoda (osim mašina i opreme) porasla je za 27,4 odsto, a najvećim delom po osnovu povećanje za 39,5 odsto proizvodnje ‘ostalih metalnih proizvoda“ ( koji uključuju i oružje i municiju).

Rast su beležile i ostale industrije sa velikim udelom proizvodnje za vojne namene – računari, elektronski i optički proizvodi (+34,6 odsto), ostala transportna vozila i oprema (+29,4 odsto) i električna oprema (+23,2 odsto).

„Ono što je najvažnije, bum vojne proizvodnje potpomaže činjenica da Rusija navodno uvozi većinu proizvoda koji su joj potrebni, uključujući preko potrebne poluprovodničke čipove, preko trećih zemalja (bez obzira na zapadne sankcije)“, navodi se u izveštaju.

Međutim, u izveštaju se napominje se da trenutni „bum“ vojne proizvodnje ne menja suštinski osnovnu industrijsku strukturu u toj zemlji, jer je ona i dalje u velikoj meri orijentisana na sirovine.

Rudarstvo je činilo oko 26 odsto bruto industrijske proizvodnje u julu, a tri industrije (vađenje sirove nafte i prirodnog gasa, proizvodnja rafinisanih naftnih derivata i koksa, i proizvodnja osnovnih metala) činile su više od 40 odsto industrijske proizvodnje u tom mesecu.

Ostali sektori koji su zabeležili natprosečan rast u periodu januar-avgust su građevinarstvo i ugostiteljstvo.

Naime, izgradnja je u velikoj meri imala koristi od gradnje vojne infrastrukture u regionima koji se graniče sa Ukrajinom, kao i transportne i logističke infrastrukture na Dalekom istoku, duž Transsibirske železnice (zbog preorjentacije spoljne trgovine ka Aziji).

Porast ugostiteljstva delimično je posledica procvata domaćeg turizma, pošto je putovanje u inostranstvo postalo mnogo teže.

Prognoza za rasta za Rusiju za ovu godinu je revidirana naviše – na 2,3 odsto, navodi se u izveštaju Bečkog instituta.

Međutim, rast će verovatno usporiti na ispod dva odsto sledeće godine i 2025. godine, kao veći kamatne stope ograničavaju rast kredita i donekle hlade domaću tražnju.

Kako se ne nazire kraj rata, trenutna putanja rasta – koja je zasnovana uglavnom na vojnim fiskalnim stimulansima –  verovatno će nastaviti još neko vreme, uprkos činjenici da privreda pati od povećanog nedostatka radne snage i zaostaje na tehnološkom frontu, zbog zapadnih sankcija.

Međutim, što duže rat traje, to će privreda postati zavisnija od vojne potrošnje, što predstavlja rizik od stagnacije (ili čak potpune krize) kada se sukob završi.

Ko su glavni profiteri od zapadnih sankcija?

Nije iznenađujuće da su glavni profiteri zapadnih sankcija treće zemlje, pa tako 77 odsto ruskih industrijskih preduzeća planira kupovinu opreme iz zemalja poput Kine, Indije i Turske, u poređenju sa njih 59 odsto pre godinu dana.

Samo devet odsto kompanija je reklo da planira kupovinu opreme iz zapadne Evrope (pad sa 55 odsto u 2021.), a skoro niko nije naveo da opremu planira da nabavlja iz Sjedinjenih Američkih Država i Japana. U međuvremenu, udeo onih koji planiraju kupovinu opreme domaće proizvodnje ostao je isti, 63 odsto, pokazalo je istraživanje koje je avgustu sproveo Gajdarov institut za ekonomske politike.

Uprkos naporima ruske vlade da prikaže suprotno, kada je reč o investicionim dobrima, čini se da je uspeh ruske strategije supstitucije uvoza u najboljem slučaju upitan, što potvrđuju inedavni podaci o uvozu, uprkos zapadnim trgovinskim sankcijama.

Takođe, 80 odsto industrijskih preduzeća je kao glavni razlog za odabir strane opreme navelo nedostatak da iste zameni opremom iz ruske proizvodnje, 46 odsto je navelo neadekvatan kvalitet ruske proizvodnje, dok je kao treći razlog ograničeni kapaicteti u domaćoj proizvodnji, pokazuje istraživanje Gajdarovog instituta.

Još jedno nedavno istraživanje koju je sprovela Viša ekonomska škola pokazalo je da je oko dve trećine industrijskih preduzeća zavisi od strane opreme, a među njima su i ranjivi sektori kao što su industrija uglja, štamparija i tekstil.

Uspešna supstitucija uvoza uglavnom je ograničena na industrije u kojima je Rusija ima kompetitivne prednosti, u ostalim sektorima je njen uspeh mnogo skromniji – čak i kada je podržan masovnim ulaganjima, kao što su u avio industriju i proizvodnju poluprovodnika.