Troškovi godišnjih ulaganja u jedno pčelinje društvo od 100 LR košnica sada iznose čak 114,81 evra, što je za 43 odsto više nego pre 2011. godine, saopštio je Savez pčelarskih organizacija Srbije (SPOS).
SPOS je kako se podseća, istu analizu ulaganja uradio novembra 2011. godine.
„Sve je obračunato za pčelinjak od 100 LR košnica koji je orijentisan na med, sa korišćenjem jedne pčelinje paše na stacionaru i dve paše na koje se seli, gde pčelar kreće sa poslom sa velikim znanjem (troškovi obuke nisu uračunati), kreće da se samo time bavi, sa njim radi još jedna osoba iz porodice. Penziono plaća samo za sebe… Dobijeno godišnje ulaganje po košnici je bilo prosečno 80,23 evra te 2011. godine“, dodaje se u saopštenju.
RAST MALOPRODAJNE CENE
Što se tiče maloprodajne cene, ona je trenutno veća nego 2011. godine za 125 odsto (bila je četiri evra, a sada je devet evra), dok je prosečna velikoprodajna cena bila sada 3,2 evra, odnosno veća je za 14,3 odsto.
„Naravno, sve to nam ništa značajno ne pomaže, jer je u međuvremenu i evro značajno devalvirao, jer ono što ste nekad mogli da kupite za evro – odavno više ne možete, što je posledica globalnih ekonomskih strukturnih pomeranja zbog velikog broja kriza (korona, pravi i ekonomski ratovi)“, dodaju u SPOS-u.
U okviru troškova skoro sve je poskupelo, ali ima i nekoliko stvari koje su ostale potpuno iste, kao i nekoliko njih koje su pojeftinile (troškovi sređivanja prostorija u domaćinstvu radi legalne prodaje meda, a pčelinja pašarina je ukinuta).
Naravno, dodaju, ovo je samo jedan od brojnih modela pčelarenja, pomoću LR, odnosno Lagans-Rotovim košnicama.
Amortizacija je, zavisno od opreme, računata u rasponu od deset do 12,5 godina.
Ono što se jednom ulaže za ceo pčelarski staž, obračunavano je tj. deljeno na 30 godina, koliki je prosečni produktivni profesionalni pčelarski staž u Srbiji.
Kako se podseća, uzeto je u obzir i da ima godina kad mednih prinosa nema, zimski gubici mnogo veći i uvek prosečno jedna trećina društava nije dovoljno razvijena za pašu, do maksimuma, koliko god se pčelar trudio, jer to je „čista biologija“.
„Od troškova je računato sve na minimumu. Računato je da se košnice sele jednim kamionom, mada 99 odsto pčelara ih seli sa dva kamiona po 50 košnica, pa su troškovi selidbe duplo veći. Seli se tuđim kamionom (iznajmljivanje)“, dodaje se u saopštenju.
Nisu uračunati troškovi maloprodaje i marketinga, eventualne krađe koje su sve češće, osiguravanje proizvodnje. Nije uračunat ni rad pčelara, koji će se ostvariti kroz eventualni prihod i biće predstavljen kao neto plata.
„Pošto je ukupni prinos meda po košnici 32 kilograma, kada se suma ulaganja podeli sa prinosom, cena koštanja kilograma meda na jednom ovakvom pčelinjaku iznosi 3,59 evra, a pre 12 godina iznosio je 2,51 evra“, kažu u SPOS-u.
Prema njihovim rečima, ako pčelar med proda po prosečnoj ceni od 9 evra u maloprodaji (1-000 kg) i 3,2 evra u velikoprodaji (2.040 kg, jer pet košnica ugine i ne da prinos, već ga da samo 95 košnica), što je najbolji mogući prosek cene bez obzira na dominantnu vrstu meda, ukupno prikupi sredstava u iznosu od 15.528 evra, a trošak je 11.481 evra, te mu kao zarada ostane 4.047 evra godišnje, ili mesečna neto plata od 337,25 evra.
PROSEČNA MESEČNA PLATA PČELARA
„U 2011. godini ta mesečna neto plata iznosila je 140,75 evra, ali to povećanje zbog globalnih fluktuacija cene evra, poskupljenja troškova života i inflacije, na žalost realno nije toliko koliko se kroz cifre pokazuje“, kažu u SPOS-u.
Analizu po potpuno istoj kalkulaciji kao pre 12 godina može da se pogleda na SLEDEĆEM LINKU.
U trenutku obračuna 2011. godine nisu postojale subvencije po košnici, a koje su uvedene od 2013. godine i od ove godine iznose 1.000 dinara po košnici (oko 8,5 evra), pa bi gore navedeni trošak po košnici od 114,8 evra trebalo umanjiti za tih 8,5 evra, što iznosi 106,3 evra, dodaju u SPOS-u.
Pčelari traže strožu kontrolu kvaliteta meda