Pčelari traže strožu kontrolu kvaliteta meda

Izmena Pravilnika o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda neophodna je zbog strože kontrole meda na domaćem tržištu. Ta kontrola veoma je važna i zbog borbe protiv falsifikatora meda, kažu u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS). 

Grupacija za pčelarstvo i proizvodnju meda PKS pokrenuće prema Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede inicijativu za izmenu postojećeg Pravilnika o kvalitetu meda i drugih pčelinjih proizvoda, kako bi se unapredio postupak utvrđivanja kvaliteta meda, saopšteno je ranije iz PKS.

Zahtevi SPOS-a, koji se odnose na strožu kontrolu meda, prema rečima njegovog predsednika Rodoljuba Živadinovića, postoje već mnogo godina.

„Država je uvek na naše zahteve odgovarala snažnim akcijama, ali falsifikatori nisu odustajali, jer nije bilo dovoljno kvalitetnih laboratorijskih analiza koje bi mogle da utvrde sve vrste dodatih šećera medu, pa su neki izmicali ruci pravde, dok je sada sasvim drugačija situacija, od kada je akreditovana nova inovativna metoda analize“, kaže Živadinović.

On dodaje da je jedan od problema nastao i kada je u Srbiji usvojen evropski pravilnik 2015. godine, a koji u jednom delu „nije bio nimalo evropski“. U njemu se med prema poreklu delio na „pekarski“ med i na druge vrste medova: medljikovac, cvetni, ili neki drugi.

MED MOŽE DA POTIČE SAMO SA PČELINJAKA

Kako Živadinović dodaje, mi smo jedina zemlja na svetu gde se med prema poreklu deli na pekarski i na druge vrste medova.

„Ne može med da dođe iz pekarske industrije, nego sa pčelinjaka, on se upotrebljava u pekarskoj industriji, ali je i pekarski med po poreklu sa pčelinjaka, samo što je oštećen pregrevanjem ili neuslovnim čuvanjem“, kaže Živadinović za Novu ekonomiju.

Kako dodaje, sve to je jedna „nakaradna“ stvar koja piše u pravilniku koji je Srbija usvojila 2015. godine i čija se izmena još od 2016. traži od strane SPOS-a.

„Mi smo i 2016. između tražili da se izmeni i ime pekarskog meda, da se pekarski med više ne zove pekarski, jer to nije u duhu našeg jezika, već industrijski“, objašnjava Živadinović.

Tadašnja ministarka je obećala da će se med slati na redovne analize prirodnosti u inostranstvo, ali je, kako podseća, to obećanje prekršila.

„Nakon našeg zahteva 2016. godine da se izmeni Pravilnik, Ministarstvo je osnovalo radnu grupu, koja je 2017. završila rad i poslala nacrt novog Pravilnika pravnoj službi Ministarstva, ali je on odbijen bez jasnog obrazloženja, i do danas nikad nije donet. Sve naše primedbe su prihvaćene na radnoj grupi i mi smo u svemu zadovoljni sa tim nacrtom pravilnika, koji je u svemu u skladu sa originalnim evropskim pravilnikom“, dodaje Živadinović.

MED SE SADA LAKO PROVERAVA

Prema Živadinovićevim rečima, kroz izmene Pravilnika, shodno novinama u nauci, treba da se reguliše što više stvari koje se odnose na suzbijanje falsifikata meda na domaćem tržištu, ali i suzbijanja uvoza falsifikata, što su mnoge zemlje već pripemile u poslednjih par godina.

Jedan od primera su Sjedinjene Države , gde se svaki kontigent uvoza kontroliše na „prirodnost“, svim raspoloživim metodama.

Dodaje da je to glavna suština, jer kad kupac vidi da na etiketi piše industrijski med, malo će drugačije da ga gleda, a sada, kada na etiketi piše da je med pekarski, deluje kao da je to med za upotrebu samo u kuhinji.

ZAŠTO JE UVEDENA ODREDNICA „PEKARSKI MED“?

„U suštini, mi do današnjeg dana nismo videli pekarski med u Srbiji koji je poreklom od pčela. U Evropi je ta odrednica doneta da se neispravan med za konzumaciju ne bi bacao kada još uvek može da se upotrebi za industrijske proizvode. Sad kad imamo novu analizu, može vrlo lako da se proveri od čega je svaki med. Država treba to da prihvati i da stavi tu analizu na listu analiza i laboratorija koje rade službene analize“, dodaje sagovornik našeg portala.

Inače, kako dodaje, analiza je akreditovana i može normalno da se primenjuje, ali inspektori ne mogu direktno da šalju službene uzorke na tu analizu, što je kako Živadinović ocenjuje, van pameti, jer se konkurs za stavljanje na tu listu objavljuje jednom u pet godina, a poslednji je bio krajem prošle godine.

„Ne može da se čeka pet godina da se raspiše novi konkurs pa tek onda da se koriste naučne novine, i da se za to vreme u Srbiji jede falsifikovani med, dok druge zemlje već koriste ovu metodu za službene analize, a mi još uvek ne, što je neprihvatljivo“, objašnjava predsednik SPOS-a.

Dodaje i da je jedna od glavnih stvari u razmatranju pravilnika bila da med treba da se označava prema poreklu, odnosno iz koje države potiče.

To je kako objašnjava njihov glavni zahtev, jer i Evropa ima taj problem i pri kraju je da ga reši, jer je predlog već otišao na Evropsku komisiju, a i zemlje su se usaglasile u vezi sa rešavanjem tog problema.

ZAŠTO SU VAŽNI PROCENTI NA TEGLAMA SA MEDOM?

„Problem je što kada neko uveze med iz bilo koje strane zemlje, u Evropu ili kod nas, on ima pravo da na etiketi napiše da je taj mešavina „meda iz EU“ i „meda van EU“, tako da potrošač nikako ne može da sazna ni odakle je med ni koliko ga ima, što je van pameti. Traži se, a i mi to tražimo da piše ako ne procenat meda (trebalo bi i to da stoji), da stoji bar zemlja“, kaže Živadinović.

Kako podseća, neke zemlje, Italija, Hrvatska i još nekoliko njih su donele svoje nacionalne propise koji su anulirali to što Evropa kaže. Međutim i tu ima manjkavosti, kako kaže naš sagovornik, negde ta pravila važe za domaću proizvodnju, a ne važe za med koji se uvozi.

„Najbolje i najbezbolnije bi bilo da to reši EU, ali problem je u tome što na etiketama nema procenata. Vi sada možete u Evropi da uzmete med iz uvoza koji je sumnjivog kvaliteta, da ga stavite u teglu 99 odsto, a samo jedan posto nemačkog, francuskog ili bilo kog drugog meda i da potrošač uopšte ne zna koliko ste stavili kog meda jer na etiketi samo piše: mešavina meda iz EU i van EU“, napominje Živadinović.

Kako objašnjava, da se donese takav propis verovatno je izdejstvovao lobi uvoznika meda.

Probajte beogradski med, iznenadiće vas koliko je dobar