Novi urednik nedeljnika NIN biće Aleksandar Timofejev, bivši novinar i urednik B92, direktor Studija B i jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije. Na mesto urednika Timofejev dolazi 8. februara.
„Od 8. februara svoj lični urednički pečat, nedeljniku na čijem je čelu za skoro 10 decenija postojanja bilo 17 renomiranih novinara i urednika, davaće Aleksandar Timofejev, istaknuti medijski znalac, novinar i urednik, jedan od osnivača Nezavisnog udruženja novinara Srbije sa karijerom dugom 37 godina“, navodi se u saopštenju NIN-a.
Aleksandar Timofejev (59) završio je Filološki fakultet u Beogradu, Odsek za opštu književnost i teoriju književnosti.
Novinarstvom je počeo da se bavi 1987. godine na programu radija Studio B kao reporter i radijski novinar.
U informativnoj redakciji Radija B92 od 1994. godine radio je kao novinar, autor, urednik i voditelj mnogih emisija, godinu kasnije uređivao je “Novine” u Torontu, list koji se obraćao novom talasu emigranata iz bivše Jugoslavije u Kanadi, a od 1995. bio je i povremeni dopisnik nemačkog javnog servisa WDR iz Kelna.
Zamenik urednika informativno-političkog programa Radija B92 postaje 1999, a od 2001-2004. bio je na poziciji urednika informativno-političkog programa TV B92.
Od 2004-2007. Aleksandar Timofejev bio je urednik, autor i voditelj emisije „Timofejev“na TV B92. Od 2007-2014. bio je generalni direktor i glavni i odgovorni urednik RTV Studio B.
Od 2015. Aleksandar Timofejev je menadžer Sektora integrisanih komunikacija na RTV Vojvodina.
Članovi redakcije napustili NIN, najavili prelazak u novi nedeljni list
Podsetimo, članovi kolegijuma i redakcije nedeljnika NIN su prošle nedelje dali otkaze, sa objašnjenjem da će svoj rad nastaviti u novom nedeljnom listu.
U saopštenju koje je prosleđeno medijima navodi se da su odluku doneli jer je nova vlasnica lista Jelena Drakulić Petrović najavila promenu koncepcije nedeljnika, ali da ih „nije uverila da (će) svoj posao moći i dalje da (obavljaju) kako su dosad činili – beskompromisno i rukovodeći se isključivo imperativima profesionalnog novinarstva“.
U međuvremenu je United Media, matična kompanija televizijskih kanala N1, Nova S, lista Danas i portala Nova.rs objavila da će uskoro pokrenuti novi nedeljni list na srpskom tržištu „u kojem će cela redakcija dosadašnjeg nedeljnika NIN nastaviti svoje poslovanje“.
NIN je jedan od najstarijih nedeljnika u Srbiji. Osnovan je u Beogradu krajem januara 1935. godine i ugašen već nakon 26 brojeva. Šesnaest godina kasnije, na Božić 1951. ponovo počinje da se štampa. Akronimu koji znači Nedeljne informativne novine kumovao je Moše Pijade. Samostalno izlazi sedam godina, da bi 1958. došao pod okrilje izdavača Politike.
Zlatno doba NIN-a bilo je od polovine sedamdesetih godina prošlog veka do 1988. U tom periodu, neka od najvećih imena, tada novinari u povoju, pisali su za ovaj nedeljnik, poput Bogdana Tirnanića, Teodora Anđelića, Slobodanke Ast, Dušana Veličkovića, a tiraž je bio (sa aspekta 21. veka) neverovatnih 180.000 primeraka.
Devedesetih godina kriza nije zaobišla ni NIN, pa se 1995. godine izdavaja iz Izdavačke kuće Politika i deluje samostalno sve do 2009. godine kada ga kupuje nemačka izdavačka kuća Ringier za 810.000 evra.
Sve do avgusta 2023. godine NIN je deo te kompanije koja u svom portfoliju ima i novine i portal Blic.
Nagrada kritike za roman godine odnosno „NIN-ova nagrada“ jedna je od najprestižnijih nagrada za doprinos u domaćoj književnosti i dodeljuje se od 1955. godine. Poneli su je neki od najvećih pisaca sa ovih prostora poput Oskara Daviča, Miroslava Krleže Branka Ćopića, Dobrice Ćosića, Meše Selimovića, Borislava Pekića, Miloša Crnjanskog.