Članovi redakcije napustili NIN, najavili prelazak u novi nedeljni list

Članovi kolegijum i redakcije nedeljnika NIN danas su dali otkaze, sa objašnjenje da će svoj rad nastaviti u novom nedeljnom listu.

U saopštenju nije pojašnjeno da li su svi zaposleni novinari napustili NIN, niti koji će novi nedeljnik biti njihovo buduće radno mesto. Na upite Nove ekonomije, (doskorašnji) novinari NIN-a koje smo kontaktirali nisu dali dodatne komentare.

U saopštenju koje je prosleđeno medijima navodi se da su odluku doneli jer je nova vlasnica lista Jelena Drakulić Petrović najavila promenu koncepcije nedeljnika, ali da ih „nije uverila da (će) svoj posao moći i dalje da (obavljaju) kako su dosad činili – beskompromisno i rukovodeći se isključivo imperativima profesionalnog novinarstva“.

„Zbog toga smo, oslanjajući se na svoje iskustvo i rešeni da očuvamo profesionalni integritet svakog od nas, odlučili da posao nastavimo u novom nedeljnom listu, u kome ćemo nastaviti da, kao i do sada, radimo u javnom interesu“, navodi se u saopštenju kolegijuma NIN-a.

U međuvremenu je United Media, matična kompanija televizijskih kanala N1, Nova S, lista Danas i portala Nova.rs objavila da će uskoro pokrenuti novi nedeljni list na srpskom tržištu „u kojem će cela redakcija dosadašnjeg nedeljnika NIN nastaviti svoje poslovanje“.

„Dosadašnja redakcija NIN-a zajedno sa Vesnom Mališić i Milanom Ćulibrkom biće deo novog nedeljnog izdanja koje će se vrlo brzo naći pred čitaocima širom zemlje. Urednički koncept koji su oni do sada negovali u potpunosti se slaže sa politikom poslovanja United Media i on se neće menjati ni u narednom periodu“, navodi se objavi United medije.

Prethodno je nedeljnik NIN danas saopštio da je dugogodišnji glavni i odgovorni urednik lista Milan Ćulibrk, koji je u 2023. otišao u starosnu penziju ali i nastavio angažman u NIN-u, odlučio da se povuče sa uredničke funkcije – koju će obavljati do 8. februara.

U prelaznom periodu, kako je rečeno, funkciju v.d. glavnog i odgovornog urednika štampanog izdanja NIN-a preuzeće Suzana Lakić, ekonomska novinarka i urednica, sada direktorka kompanije NIN d.o.o, a da će Nenad Jaćimović i dalje obavljati funkciju glavnog i odgovornog urednika sajta.

Pre nekoliko dana je redakciju napustila dugogodišnja novinarka i urednica ovog nedeljnika Vesna Mališić.

Prema podacima Agencije za privredne registre, nedeljnik NIN imao je 12 stalno zaposlenih, a 2022. godine (za koju su dostpuni podaci) novine su zabeležile gubitak od 37.000 evra.

Pretprošle, odnosno 2021. godine, NIN je ostvario profit od 62.000 evra, na ostvaren prihod od oko 732.000 evra.

Iz javno dostupnih podataka uočljivo je da prihodi ovog medija kontinuirano padaju desetak godina, sa preko milion evra 2013. godine na poslenje zableeženih 635.480 evra.

Promene na čelu

Krajem avgusta 2023. godine, portal Raskirkavanje objavljuje dokument u kome se vidi da je kompanija Ringijer Srbija, koja je do tada u svom vlasničkom portfoliju imala i NIN, poklonila taj nedeljnik svojoj generalnoj direktorki Jeleni Drakulić Petrović.

Raskikavanje je tada objavilo da je došlo do promena vlasničke strukture NIN-a bez ikakve nadoknade na svoju zaposlenu (Jelenu Drakulić Petrović) u vrednosti od 33 miliona dinara (preko 280.000 evra).

Nekoliko dana nakon toga, kompanije su objavile zajedničko saopštenje u kome se navodi da NIN očekuje „obećavajuća budućnost“.

Istorijat nedeljnika NIN

Podsećamo, NIN je jedan od najstarijih nedeljnika u Srbiji. Osnovan je u Beogradu krajem januara 1935. godine i ugašen već nakon 26 brojeva.

Šesnaest godina kasnije, na Božić 1951. ponovo počinje da se štampa. Obnovljen je u sobi bivšeg vlasnika „Pravde“ Manojla Sokića gde se nalazila i redakcija, a akronimu koji znači Nedeljne informativne novine kumovao je Moše Pijade. Samostalno izlazi sedam godina, da bi 1958. došao pod okrilje izdavača Politike.

Zlatno doba NIN-a bilo je od polovine sedamdesetih godina prošlog veka do 1988. U tom periodu, neka od najvećih imena, tada novinari u povoju, pisali su za ovaj nedeljnik, poput Bogdana Tirnanića, Teodora Anđelića, Slobodanke Ast, Dušana Veličkovića, a tiraž je bio (sa aspekta 21. veka) neverovatnih 180.000 primeraka.

Devedesetih godina kriza nije zaobišla ni NIN, pa se 1995. godine izdavaja iz Izdavačke kuće Politika i deluje samostalno sve do 2009. godine kada ga kupuje nemačka izdavačka kuća Ringier za 810.000 evra.

Sve do avgusta 2023. godine NIN je deo te kompanije koja u svom portfoliju ima i novine i portal Blic.

Nagrada kritike za roman godine odnosno „NIN-ova nagrada“ jedna je od najprestižnijih nagrada za doprinos u domaćoj književnosti i dodeljuje se od 1955. godine. Poneli su je neki od najvećih pisaca sa ovih prostora poput Oskara Daviča, Miroslava Krleže Branka Ćopića, Dobrice Ćosića, Meše Selimovića, Borislava Pekića, Miloša Crnjanskog.