Opštinama „usklađenim“ sa vladajućom partijom – više novca za javne nabavke

U većini zemalja Jugoistočne Evrope raspodela novca za javne nabavke politički je motivisana, umesto da bude u skladu sa stvarnim društvenim potrebama i interesom javnosti. Ako su opštine politički usklađene sa vladajućom partijom na nacionalnom nivou, bolje su im šanse da će na raspolaganju imati značajno veće finansije za javne nabavke, navodi se u analizi Centra za evropske politike (CEP). 

Korupciju u javnim nabavkama često olakšavaju dobro utvrđene mreže na lokalnom nivou koje predstavljaju spregu javnih funkcionera i privatnih firmi, a njihovom eliminacijom može se značajno smanjiti broj mogućnosti za koruptivno delovanje.

„Takođe je važno razmotriti specifičan kontekst u svakoj zemlji, uključujući udeo javnih nabavki na lokalnom nivou u odnosu na nacionalni i stepen fiskalne i administrativne decentralizacije“.

To su neki od zaključaka nove studije Regionalne platforme za javno-privatno partnerstvo za dobro upravljanje (R2G4P) – „Mostovi koji razdvajaju – Zarobljavanje države i rizici od korupcije u fiskalnim transferima i javnim nabavkama na lokalnom nivou u Jugoistočnoj Evropi“.

U izveštaju za devet zemalja Jugoistočne Evrope (Bugarska, Hrvatska, Mađarska, Rumunija, Albanija, BiH, Severna Makedonija, Crna Gora i Srbija) analiziraju se rizici povezani sa zloupotrebom fiskalnih transfera od centralnih ka lokalnim vlastima.

Autori studije navode da je, kada je državna mašinerija zarobljena partikularnim interesima, prava moć nad raspodelom javnih resursa koncentrisana u rukama lidera klijentilističkih mreža koji su istovremeno partijsko-politički lideri sa dugoročnim pristupom javnim resursima.

Transferi ka lokalnim vlastima, kako se navodi, obično su oruđe politike jednakosti čiji je cilj kompenzacija dispariteta u ekonomskom razvoju teritorijalnih jedinica i obezbeđenje pravedne isporuke javnih usluga širom zemlje.

„Međutim, kada je vladavina prava ugrožena, unutardržavni transferi mogu biti podložni rizicima od korupcije i mogu da potkopaju efikasnost transfera i dovedu do pogrešne alokacije ili preusmeravanja fondova“, navodi se. 

U slučaju Severne Makedonije, Hrvatske i Srbije, analiza je pokazala negativnu korelaciju između politički usaglašenih jedinica lokalne samouprave i trošenja na javne nabavke.

„Dakle, kada su opštine politički usaglašene sa vladujućom partijom na centralnom nivou, one su trošile manje novca na javne nabavke u odnosu na druge opštine. Takav fenomen može biti objašnjen činjenicom da se u opštinama gde opozicione stranke čine većinu na lokalnom nivou sprovode veliki infrastrukturni projekti sa ciljem da oni asociraju lokalne birače na centralnu vlast i vladajuću koaliciju na tom nivou“, pokazala je studija. 

Javne nabavke i međudržavni sporazumi: Kako se troši novac građana Srbije?

Sa druge strane, u nekim drugim zemljama (Bugarska, Mađarska i Rumunija) politički usklađene opštine dobijaju veće ugovore, što može da bude rezultat nagrade centralnih vlasti za lojalnost građana na lokalu ali i proste efikasnosti lokalne administracije.

Dalje se ukazuje da opštine sa predvidivim izbornim rezultatom imaju tendenciju da izdvajaju veća sredstva za potrošnju za javne nabavke, što se objašnjava tezom da javni funkcioneri u tim opštinama imaju izraženiji osećaj nedodirljivosti i stoga sebi većim sredstvima za potrošnju za javne nabavke zapravo otvaraju i veći prostor za zloupotrebu i lično bogaćenje.

„Studije slučaja iz Mađarske i Rumunije pružaju konkretne primere kako političke mreže mogu da dovedu do zloupotreba procesa javnih nabavki, uključujući favorizovanje određenih kompanija sa političkim vezama i naduvavanjem cena ugovora“, navodi se u saopštenju.

Studja je pokazala i da se većina jedinica lokalne samouprave u Jugoistočnoj Evropi samo delimično usklađuje sa zahtevima za transparentnost, dok su u devet analiziranih država građani i organizacije civilnog društva veoma retko uključeni u proces odlučivanja u oblasti upravljanja javnim finansijama.

„Problem zloupotrebe diskrecione moći za transfere sredstava u stranačke svrhe ostaje nedovoljno istražen što dalje vodi nedostatku ciljanih mera prevencije“, navodi se.

Zaključuje se i da nacionalna zakonodavstva i strateški okviri u Jugoistočnoj Evropi gotovo da ne identifikuju nikakve konkretne koruptivne rizike koji se odnose na zloupotrebu nacionalnih i inostranih donacija kako na centralnom tako i lokalnom nivou

„Imajući u vidu obim finansijske pomoći koje ovim državama pruža pre svega Evropska unija, ali i drugi akteri, neophodnost formulacije anti-koruptivnih mera u ovom pogledu na svim nivoima trebalo bi da bude prioritet“, navodi se u saopštenju.

Za pojedine javne nabavke gledaće se kvalitet, a ne samo cena