Održan treći Nelt Customer Day
Tradicionalnom događaju prisustvovali su predstavnici Neltovih partnerskih kompanija iz Srbije i regiona
Evropska unija priprema regulativu koja će regulisati i definisati CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism) verifikaciju, kao i neophodne kvalifikacije za akreditaciju CBAM verifikatora.
Usvajanje regulative očekuje se u poslednjem kvartalu 2024, kažu u Privrednoj komori Srbije (PKS), a kako je ranije najavljeno i objašnjeno CBAM predstavlja Mehanizam prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika.
Od 1. januara 2026. godine, inače počinje definitivni period primene CBAM regulative, a verifikacija CBAM izveštaja postaje obavezna za sve izvoznike roba koje podležu ovim propisima.
Veoma je važno da svi budu upoznati sa uslovima za akreditaciju CBAM verifikatora koji će obavljati ovu odgovornu funkciju, kao i sa relevantnim registrom akreditovanih verifikatora za koji se očekuje da bude javno dostupan, naglašava Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost u PKS.
Iako u tranzicionom periodu, primene CBAM regulative verifikacija izveštaja o specifičnim ugrađenim emisijama nije obavezna, ona može da se koristi kao eventualni dodatni vid garancije pouzdanosti i validnosti izračunatih ugrađenih emisija, dodaje Stokić.
Regulativa će obuhvatiti dva implementaciona akta, u skladu sa članovima 8. i 18. CBAM Uredbe, za principe verifikacije i usklađivanje opsega verifikacije između EU ETS i CBAM, i, drugo, delegirani akt u skladu sa članom 18 CBAM Uredbe koja će precizirati uslove za akreditaciju verifikatora.
CILJ JE ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
Mehanizam prekograničnog usklađivanja (cene) ugljenika (CBAM) je instrument politike zaštite životne sredine Evropske unije (EU) koji predviđa primenu istih troškova ugljenika na uvezene proizvode kao što bi nastali kod postrojenja koja rade u EU, objasnila je ranije PKS.
Na ovaj način, primenom CBAM instrumenta težnja je da se smanji rizik da klimatski ciljevi EU budu ugroženi premeštanjem proizvodnje u zemlje sa manje ambicioznom politikom dekarbonizacije (tzv. „curenje ugljenika“).
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
