Koga sve pogađa američka zabrana izvoza tečnog gasa?

Američki predsednik Džozef Bajden je prošle nedelje objavio odluku o privremenoj obustavi izvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) sa novih projekata. Bajden je rekao da će tokom ove pauze administracija proučavati uticaj izvoza LNG-a na troškove energije, energetsku sigurnost zemlje i okolinu. Nemačke, japanske i kineske kompanije su najviše računale na snabdevanje iz novih terminala na američkoj obali, piše Eneregetika-net.

Ne očekuje se da će odluka o pauziranju odobrenja izvoznih projekata LNG-a u SAD-u, najvećem izvozniku tečnog prirodnog gasa (LNG) na svetska tržišta, odmah uticati na snabdevanje širom sveta, međutim pogođene će biti neke nemačke kompanije koje su računale na američki LNG sa planiranih postrojenja.

Aleks Frolej, analitičar tržišta LNG-a u ICIS-u, rekao je za tursku agenciju Anadolija da odluka neće imati direktnu pretnju snabdevanju, jer se pauziranje odobrenja odnose na nove projekte čija će izgradnja trajati oko tri godine.

Najveći projekat na koji će uticati ova odluka je planirani drugi projekat Venture Globala od 20 miliona tona LNG-a godišnje, CP2, u Luizijani, koji bi trebalo da bude najveći izvozni terminal u zemlji.

Frolej je pojasnio je da bi, ako se odobrenje uskoro dobije, projekat mogao da bude dovršen za tri godine, a nove zalihe  bi bile spremne 2027. godine, međutim, to je odloženo.

Nemački ENBW i SEFE su dve kompanije u Evropi koje će biti pogođene jer su obe imale LNG ugovore sa CP2. Frolej je rekao da će odlaganje uticati i na kineske i japanske firme koje imaju ugovore sa CP2.

Uzimajući u obzir kašnjenja projekata od najmanje godinu dana, rekao je da će putanja industrije postati jasnija nakon američkih izbora ove godine.

Uprkos tome, rekao je da će veliki talas novih projekata u SAD-u, Kanadi i Meksiku koji već imaju odobrenje i trenutno su u izgradnji biti dovršen nakon 2025/26, kao i novo snabdevanje iz Katara.

Džo Bajeden je rekao da pauza isključuje nepredviđene i neposredne vanredne situacije u vezi sa nacionalnom bezbednošću.

Ekološka udruženja su pozdravila potez američkog predsednika, dok republikanci smatraju da je to „pobeda Rusije, gubitak za američke saveznike, zapošljavanje i globalnu klimu“.

Bajden ovim potezom želi da vrati glasače koje je izgubio dajući odobrenje za naftaški projekt Vilou na Aljasci, jer je LNG emisijski intenzivniji od nafte.

SAD je prošle godine isporučio 64 odsto proizvedenog LNG-a Evropi i po svemu sudeći postao je najveći svetski izvoznik.

Izvozni kapaciteti SAD-a su se udvostručili proteklih godina i na putu su da se to još jednom ponovi ako se izdaju dozvole za nove izvozne terminale. U radu je sedam terminala u Luizijani i Teksasu, a u planu je izgradnja još pet terminala.

Frančesko Sasi, naučni saradnik za energetsku geopolitiku i tržišta, smatra SAD supersilom u smislu izvoza LNG-a.

Predviđa da će se u sledećih nekoliko godina povećati obim i broj američkih isporuka na globalna tržišta kako bi se stabilizovala rastuća potražnja za LNG-om, kako u Evropi tako i u Aziji, istovremeno predstavljajući „ogromnu priliku za energetsku diplomatiju Vašingtona“.

„Bez obzira na to, pauza u odobravanju projekata koji su na čekanju mogla bi da utiče na dugoročnu ravnotežu između globalne ponude i potražnje LNG-a, budući da nijedna zemlja na svetu nema popis izvoznih projekata poput SAD-a“, rekao je Sasi.

On predviđa da pauza u projektima neće biti za trenutne američke uvoznike LNG-a, već za one zemlje koje su se nadale dodatnim isporukama američkog LNG-a kako bi smanjile potrošnju uglja i okrenule se gasu i uravnotežile rastuće obnovljive izvore energije u energetskom miksu.