Koliko će nas koštati gas?
Srpske vlasti su preko amandmana na budžet za ovu godinu uspele da izdvoje 1,4 milijarde evra za Naftnu industriju Srbije, a izdvajanja za gas koja tek čekaju Srbiju biće dodatni udarac fiskalnoj politici. U...
Državna revizorska institucija (DRI) saopštila je da je utvrdila niz manjkavosti u državnom sistemu za bezbednost hrane, među kojima je i nepotpuni zakonodavni okvir u toj oblasti. Kako DRI ocenjuje, Srbija treba da ojača sistem kontrole hrane i obaveštavanja kako bi zaštitila zdravlje građana.
DRI je kako se navodi, to utvrdila analizirajući rad državnih institucija, Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprirede, Ministarstvo zdravlja, Upravu za veterinu, Upravu za zaštitu bilja i Direkciju za nacionalne referentne laboratorije, za period 2020-2022. godine, saopšteno je na predstavljanju revizije svrsishodnosti pod nazivom „Bezbednost hrane u Srbiji“.
DRI je pošla od toga da je zdrava i bezbedna hrana osnovno ljudsko pravo i dala preporuke državnim organima kako da ojača kontrolu i obaveštavanje građana.
„Za zaštitu života i zdravlja ljudi od primarnog značaja je korišćenje zdravstveno i higijenski ispravne hrane, što je osnovno ljudsko pravo, garantovano Univerzalnom deklaracijom o ljudskim pravima iz 1948. godine“, rekao je predsednik DRI Duško Pejović.
Viši savetnik u reviziji DRI Aleksandar Gligorijević, naveo je da su ključni zaključci revizije da planski i zakonodavni okvir bezbednosti hrane nije potpun, jer operativni ciljevi nisu detaljnije razrađeni, značajne oblasti nisu u celosti regulisane, a planski pristup upravljanja kriznim situacijama nije uspostavljen.
Precizirao je da institucionalni okvir predviđen Zakonom o bezbednosti hrane nije efekivno uspostavljen jer, kako je dodao, aktivnosti Stručnog saveta nisu u dovoljnoj meri doprinele proceni rizika u oblasti bezbednosti hrane na nacionalnom nivou.
„Kapaciteti Nacionalne referentne laboratorije nisu u potpunosti iskorišćeni, a za laboratorijska ispitivanja u drugim laboratorijama u periodu od 2019. do 2022. izdvojeno je 1,8 milijardi dinara“, rekao je Gligorijević.
Dodao je da je postoji i problem koordinacije inspekcijskog nadzora, kao i monitoringa hrane koji nisu efikasno uspostavljeni.
Prema Gligorijevićevim rečima, sistem brzog obaveštavanja i uzbunjivanja nije u dovoljnoj meri doprineo efikasnom obaveštavanju javnosti o postojanju rizika po zdravlje ljudi od hrane, dok je Institut za javno zdravlje Srbije Dr Milan Jovanović Batut tek godišnje izveštavao javnost o zdravstvenoj ispravnosti namirnica i flaširanih voda.
U cilju unapređenja sistema bezbednosti hrane u Srbiji, DRI je dala preporuke Ministarstvu poljoprivrede, Ministarstvu zdravlja i Upravi za veterinu.
U izveštaju DRI, u vezi sa prevarama u vezi sa hranom, navodi se da nije postojalo posebno obaveštavanje javnosti o otkrivenim prevarama, već su samo objavljivani opšti izveštaji na sajtu Ministarstva poljoprivrede.
U sanitarnoj inspekciji su revizorima rekli da su obavestili javnost o otkrivenim prevarama preko sajta Ministarstva zdravlja ali da se posle određenog vremena obaveštenja brišu, kao i da trenutno ne postoje dokazi o objavljenim obaveštenjima javnosti u vezi sa otkrivenim nepravilnostima.
PRIMER NEAŽURIRANJA OBAVEŠTENJA
Predstavnici Uprave za veterinu obaveštavaju javnost u vezi sa rezultatima sprovedenih akcija putem sredstava javnog informisanja i objavljivanjem informacija na svojoj zvaničnoj stranici. Međutim, jedino obaveštenje o povlačenju iz prometa neispravno deklarisanog pekarskog meda je od 20. aprila 2016. godine.
Iako je Srbija jedna od zemalja članica Mreže za prijavljivanje prevara u vezi sa hranom, čini se da je sistem objavljivanja informacija u vezi prehrambene bezbednosti na jako niskom nivou.
Bezbednost hrane zbog pandemije ključna tema za dve trećine potrošača
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
