Konstantinović (Trag fondacija): U Srbiji registrovano manje od deset socijalnih preduzeća

Socijalno preduzetništvo još uvek nije dovoljno razvijeno u Srbiji, pa se mnogo očekuje od donošenja Programa socijalnog preduzetništva, koji će definisati odgovarajuće mere podrške, kazala je koordinatorka programa javnih politika u Trag fondaciji Nataša Konstantinović u razgovoru za Novu ekonomiju.

„Zato apelujemo na nadležne na nacionalnom i lokalnom nivou da razmotre i kreiraju mere podrške ovim preduzećima, jer su benefiti njihovog rada višestruki“, poručuje Nataša Konstatinović u intervjuu za Novu ekonomiju.  

Socijalno preduzetništvo nije razvijeno u Srbiji kao u zemljama Evropske unije, šta se promenilo za dve godine otkad postoji Zakon o socijalnom preduzetništvu?

Izuzetno je pozitivno što je Zakon o socijalnom preduzetništvu donet 2022. godine jer prepoznaje i afirmiše socijalno preduzetništvo i predstavlja okvir delovanja socijalnih preduzeća.

Donošenje ovog zakona rezultat je dugogodišnjeg istraživanja i uticaja organizacija civilnog društva okupljenih oko Koalicije za razvoj solidarne ekonomije. Zadovoljni smo time što je Zakon u skladu sa praksom Evropske Unije.

Dve godine je kratak period da bismo mogli da komentarišemo efekte zakona, posebno imajući u vidu da još uvek nije donet Program socijalnog preduzetništva koji bi predvideo konkretne mere podrške razvoju socijalnog preduzetništva.

Socijalno preduzetništvo je još uvek razvojna oblast i promene javnih politika u ovoj oblasti treba da se poklope sa praksom rada socijalnih preduzeća. Zato se velika očekivanja polažu na donošenje Programa sociajlnog preduzetništva, koji će u skladu sa praksama moći da predvidi odgovarajuće mere podrške.

 Koliko u Srbiji ima socijalnih preduzeća?

U Srbiji za sada ima manje od deset registrovanih socijalnih preduzeća. Prema tome, vidimo odsustvo konkretnih mera podrške i nedovoljnu informisanost o obavezama socijalnih preduzeća koje registracija za sobom povlači.

Postoji veliki broj udruženja građana koja se vrlo uspešno bave socijalnim preduzetništvom, ali još uvek nisu odlučili da se registruju kao socijalno preduzeće.

Postoje i oni koji su registrovani kao zadruge, a suštinski se bave socijalnim preduzetništvom.

Aktera socijalnog preduzetništva ne manjka, samo je potrebno dodatno raditi na informisanju građana o ovom konceptu rada i popularizaciji ovog modela kao korisnog i inovativnog preduzetničkog modela koji se, pre svega, fokusira na pomoć ugroženim grupama, ulaganja u zajednicu i poštuje principe održive ekonomije.

Postoje li neke podsticajne mere za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji?

Podsticajne mere definisane na nacionalnom ili lokalnom nivou eksplicitno namenjene socijalnim preduzećima još uvek ne postoje. Prema rečima Predraga Stošića, direktora Radanske ruže, uspešnog socijalnog preduzeća, koje nije tako registrovano, nema nikakvih benefita od registracije socijalnog preduzeća.

Oni uspešno rade zahvaljujući upornosti zaposlenih i rukovodstvu koje vodi preduzeće putem razvoja, a u isto vreme 50 odsto profita reinvestiraju u razvoj preduzeća, a drugih 50 odsto doniraju.

Suština socijalnih preduzeća zasniva se na pomoći ugroženim grupama stanovništva i razvoju zajednice u kojoj socijalno preduzeće posluje. Zato apleujemo na nadležne na nacionalnom i lokalnom nivou da razmotre kreiranje mera podrške ovim preduzećima, jer su benefiti njihovog rada višestruki po društvo.

Koji model finansiranja ovih preduzeća je zastupljen je li to javno privatno partnerstvo?

Veliki broj socijalnih preduzeća pokrenula su udruženja građana koja se najčešće finansiraju kroz projekte kojim apliciraju kod međunarodnih donatora. U okviru tih projekata udruženja su dobila finansijska sredstva za pokretanje socijalnog preduzeća i nabavljanje barem osnovne opreme za rad.

Jedan deo finansiranja preduzeća dolazi od prodaje dobara i usluga koje nude. Model javno privatnog partnerstva uspešno funkcioniše na primeru poslovanja „Radanske ruže“.

Socijalna preduzeća mogu za neki određeni cilj sprovoditi i „fandrejzing“ kampanje kako od kompanija tako I od pojedinaca putem „crowdfunding“ platformi ili organizovanjem donatorskih događaja.

Različiti su modaliteti finansiranja koji mogu biti zastupljeni, ali je ove modele potrebno dodatno diverzifikovati.

Pomažu li društveno odgovorne kompanije socijalna preduzeća, na kom je nivou ta podrška?

Za sada ne postoji sistemska podrška kompanija socijalnim preduzećima da ja znam. Društveno odgovorne kompanije imaju svoje CSR strategije koje slede i najčešće se bave volonterskim radom ili podržavaju određene grupe stanovništva koje su mapirali u svojim strategijama.

Iako ne sistemski, kompanije najčešće podržavaju socijalna preduzeća tako što kupuju njihova dobra ili usluge i na taj način podržavaju njihov rad i opstanak na tržištu.

Osim toga česti su primeri ustupanja prostora za rad, kao i organizovanja bazara na kojima socijalna preduzeća mogu da izlažu svoje proizvode.

Postoji prostor za unapređenje saradnje kompanija i socijalnih preduzeća. Socijalna preduzeća bih posavetovala da se ne ustručavaju da pitaju i pristupe kompanijama, a svim kompanijama i pojedincima bih savetovala da uvek kupuju proizvode od socijalnih preduzeća jer na taj način ulažu u društvo u kojem žive.