Evropske banke sa 1,4 milijarde evra pomogle posrnuli sektor komercijalnih nekretnina

Evropske banke odobrile su oko 1,4 milijarde evra zajmova sektoru komercijalnih nekretnina, čija bi naplata mogla da postane problematična u uslovima naglog pada cena kanelarijskog kvadrata sa obe strane Atlantika, piše Rojters.

U Nemačkoj, cene komercijalnih nekretnina pale su za 10,2 odsto u 2023. godini, a Evrozona je, kako je objavila Evropska centralna banka, u proseku zabeležila sličan pad.

Sektor nekretnina čini otprilike petinu nemačkog bruto domaćeg proizvoda i doživeo je procvat u periodu niskih kamatnih stopa.

Ali, Evropska centralna banka (ECB) je počela da ih podiže od jula 2022. godine do septembra 2023. godine, za ukupno 4,5 procentnih poena da bi obuzdala inflaciju.

Veći troškovi finansiranja i izgradnje izazvali su probleme i za građevinske kompanije. Austrijska grupa Signa proglasila je bankrot, a ECB prati moguće probleme u naplati kredita.

Povećane kamate su izazvale i probleme u sektoru komercijalnih nekretnina u SAD, pored poteškoća sa refinansiranjem i manjom popunjenošću poslovnih prostora, što je podstaklo strah od globalne krize.

„U 2023. godini došlo je do značajnog pada obima transakcija u sektoru komercijalnih nekretnina u zapadnoj Evropi, a takođe i u centralnoj i istočnoj Evropi (CEE region). U celom regionu CIE, obim investicija iznosio je 4,9 milijardi evra u 2023. godini, što je pad od 54 odsto u odnosu na prethodnu godinu“, rekao je analitičar kompanije Colliers za Hrvatsku, Sloveniju i BiH Karlo Jurić.

Dodao je da je ovaj relativni pad u skladu sa drugim evropskim i svetskim tržištima nekretnina.

„U regionu CIE prošle godine najveće učešće u obimu transakcija imali su kancelarijski, maloprodajni i industrijsko-logistički segment tržišta komercijalnih nekretnina, dok je Poljska imala najveći udeo u obimu po zemljama u CIE regiona“, rekao je Jurić.

Dojče banka ima najviše neotplaćenih kredita

Nemački zajmodavci odobrili su 285 milijardi evra zajmova sektoru komercijalnih nekretnina, što odgovara oko petine ukupnog kreditnog plasmana ovom sektoru, od 1,4 triliona evra, navodi se u izveštaju Evropske bankarske agencije (EBA), objavljenom 8. decembra.

Među nemačkim bankama, Dojče banka beleži najviše neotplaćenih kredita u sektoru komercijalnih nekretnina, za njom slede dve komercijalne banke u vlasništvu saveznih država, takozvane Landesbanken.

Dojče je nedavno prijavio 17 milijardi evra zajmova američkom tržištu komercijalnih nekretnina koje je u teškom stanju, što je više od tri odsto njenog ukupnog bilansa stanja. Istovremeno, taj iznos odgovara približno petini od 76 milijardi evra kreditnih plasmana banaka iz EU zajmoprimcima u SAD, pokazuju podaci EBA.

U grupi najvećih nemačkih finansijera sektora nekretnina je i Dojče Pfandbrifbank (PBB), koja je na američko tržište komercijalnih nekretnina plasirala pet milijardi evra kredita, ili 15 odsto ukupnih kredita. Prošle nedelje, PBB je udvostručio svoje rezerve za rizik.

Većina banaka u EU, sa izuzetkom nemačkih, nije direktno izložena komercijalnim nekretninama u SAD, objavila je u sredu rejting agencija Mudis.

Francuska na čelu

Prema podacima EBA, francuski BNP Paribas i holandska Rabobanka dele prvo mesto među evropskim bankama po kreditima sektoru komercijalnih nekretnina.

Prema podacima EBA, krediti francuskih banaka sektoru koji je u problemima čak su nešto veći od onih nemačkih zajmodavaca. Treća je Holandija, četvrta Italija, a peta Španija.

ECB je u novembru upozorila da bi kriza u sektoru nekretnina mogla da potraje godinama, ali i naglasila da taj sektor nije dovoljno velik da stvori sistemski rizik za zajmodavce.

„Portfoliji komercijalnih nekretnina u aktivi banaka su relativno ograničeni, što znači da verovatno neće sami po sebi dovesti do sistemske krize, ali bi u slučaju stresa na širem tržištu mogli da igraju ulogu značajnog ‘pojačavača'“, upozorili su.

U januaru je, međutim, šef nemačkog finansijskog regulatora rekao da će 2024. biti manje „ružičasta” po pitanju profita banaka i da su nekretnine sve veći rizik.

„I u Hrvatskoj je došlo do blagog povećanja prinosa na komercijalne nekretnine, ali još nema značajnijeg povećanja prinosa zbog solidne potražnje i ograničene ponude. Kao glavni izazov za tržište komercijalnih nekretnina vidimo povećanje kamatnih stopa na kredite i averziju banaka prema finansiranju razvojnih projekata i prodajnih transakcija. U poslednje vreme na hrvatskom i regionalnom tržištu pojavljuju se specijalizovani profesionalni investicioni fondovi koji nude alternativno finansiranje, ali pod nešto skupljim i strožim uslovima od poslovnih banaka“, zaključio je Jurić.

Sve lošije prognoze za kineske nekretnine