Srbija u razvoj veštačke inteligencije ulaže 100 miliona evra do 2026. godine

Srbija će u naredne dve godine u razvoj veštačke inteligencije uložiti 100 miliona evra, a strateški okvir za takav poduhvat će se obezbediti putem Strategije razvoja veštačke inteligencije do 2030. godine, rečeno je na sednici Saveza za eUpravu Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Prema rečima Stefana Badže, vođe tima za posebne projekte pri kabinetu premijerke Srbije, fokus rada na novoj strategiji je obezbeđivanje „fleksibilnije regulative“ i pružanje olakšica firmama koje žele da primene inovacije, navodi se u saopštenju NALED-a.

On je podsetio i da je tokom 2023. pokrenuto pitanje zakonodavne aktivnosti u ovoj oblasti i da su usvojene Etičke smernice za razvoj veštačke inteligencije u saradnji sa NALED-om.

„Tokom ove godine započećemo rad na izradi zakona, prateći aktivnosti EU tj. usvajanje Uredbe o veštačkoj inteligenciji koje se očekuje u aprilu. Do kraja 2026. u planu je investiranje 30 miliona evra u još jedan superkompjuter, koji će biti besplatan za istraživače i startape, 20 miliona evra u softver za javni sektor, pre svega u zdravstvu, energetici i transportu, kao i 30 miliona evra za podsticaje za razvoj veštačke inteligencije. Dodatno ćemo uložiti u stratape, budući da četvrtina razvija AI rešenja“, rekao je Badža.

Prva startegija za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji je doneta 2019. godine i tako je ona postala prva zemlja u Jugoistočnoj Evropi i 26. u svetu koja ima ovakav dokument.

Predsednica Saveza za eUpravu i direktorka korporativnih poslova u kompaniji CETIN Dragana Ilić podsetila je da će NALED biti deo radne grupe za izradu strategije.

Ona je istakla da je preduslov za korišćenje veštačke inteligencije dostupnost širokopojasnog interneta, na čemu će biti fokus ove godine.

„Među najvažnijim prioritetima Saveza za ovu godinu su dalji razvoj eUsluga, unapređenje regulatornog okvira za razvoj digitalne infrastrukture i 5G tehnologije, unapređenje zaštite, otvaranje i ponovna upotreba podataka kroz razvoj veštačke inteligencije i koncepta pametnih gradova“, rekla je Ilić.

Direktor Instituta za veštačku inteligenciju Dubravko Ćulibrk predstavio je aktivnosti i aktuelne projekte na kojima radi ova ustanova.

Prema njegovim rečima, vizija Instituta jeste da postane centar izvrsnosti, koji razvija stručnjake na polju primene veštačke inteligencije i doprinosi stvaranju ekonomije zasnovane na znanju.

„Jedan od projekata na kojem trenutno radimo jeste prevođenje svih audio zapisa RTS u tekstualnu formu, što će nam dati korpus podataka koji će biti osnov za neki naš ChatGPT. Razvili smo i softver za prevod za 53 jezika, koji i dalje unapređujemo. U saradnji sa Ministarstvom zdravlja radimo na modelu za obradu mamograma, koji funkcioniše po principu alarmiranja kada neki nalaz zahteva dodatnu pažnju lekara. Kako su kod nas poplave učestala pojava, trenutno se bavimo razvijanjem rešenja za njihovu predikciju i prevenciju. Naš tim za sada broji oko 50 istraživača“, rekao je on.

Srbija je 2022. godine postala deo Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju i jedna je od malobrojnih članica iz grupe zemalja u razvoju, a 2023. i članica Alijanse za upravljanje veštačkom inteligencijom Svetskog ekonomskog foruma.

Prema Indeksu spremnosti za veštačku inteligenciju za 2023. godinu Srbija zauzima 57. mesto od 193 rangiranih država, kao lider u regionu ispred Hrvatske (70), Crne Gore (78), Severne Makedonije (83), Albanije (89), i Bosne i Hercegovine (117).

Veštačka inteligencija će zauvek promeniti 40 odsto svih radnih mesta