Prinudni upravnik zgrade radiće za novac, predsednik stanara za džabe

Stupanjem na snagu novog Zakona čuvena izreka da „komšiji crkne krava“ mogla bi skupo da košta i jednog i drugog komšiju – svaka zgrada moraće da se dogovori oko upravnika. Ukoliko se stanari ne dogovore – stiže im prinudni upravnik. 

I dok ministarka Mihajlović tvrdi da je to izbor, mnogi stanari veruju da im se profesionalni upravnik nameće.

Iza Ljubinke je 10-godišnje članstvo u skupštini stanara i petogodišnje predsedavanje ovom petospratnicom. Ispred nje – novi zakon o stanovanju koji je izučila do detalja i zato odlično čita između redova koje ispisuje država.

„U drugim državama oko nas – to je obaveza. Kod nas je mogućnost. Ako smo se dogovorili, imamo predsednika kućnog saveta, a sada upravnika, on nastavlja da radi kao što je i dosad radio“, kaže Zorana Mihajlović, ministarka građevine i infrastrukture.

A država stanarima novim zakonom ostavlja mogućnost da upravnika izaberu među sobom ili da unajme i plate profesionalca.

„Hvala vam na toj mogućnosti. Baš lepo što ste nam dali mogućnost, al ste nam uz mogućnost dali 14 tačaka obaveza. Vi zaista treba da budete altruista da imate jako mnogo slobodnog vremena, ja sa svog telefona treba da zovem raznorazne službe, da odlazim kod njih, i sve se to plaća, neka taksa, 300, 400, 500 dinara. Ja bih volela da upoznam osobu koja bude htela da bude ili da ostane predsednik skupštine stambene zajednice i da vodi ovako velike zgrade i da to čini iz čistog altruizma“, kaže Ljubinka Pejčić, predsednica skupštine stanara.

A taj bi ga altruizam, ukoliko recimo nenamerno omaši neki rok, mogao skupo koštati jer se kazne kreću od 50.000 do 2 miliona dinara. Baš zato budući profesionalni upravnici trljaju ruke, jer će za oko 300 dinara po stanu raditi ono za šta običan stanar nema vremena.

„Može da se bavi zgradom 24 sata dnevno, poznaje zakon, poznaje svu problematiku, tehničku materiju, administraciju i bavi se finansijama zgrade. S te strane je profesionalac, poseduje određeno znanje koje mislim da malo ko od stanar ima“, kaže Dejan Turkalj, direktor kompanije Moj upravnik.

Kompanije koje ih zapošljavaju već se reklamiraju na internetu. Jedna od njih ne krije da od novog zakona očekuje porast poslovanja. Očekuje li to i država?

Ne budu li komšije uspele da se dogovore oko oko običnog upravnika, ali ni oko profesionalnog, na njihovoj neslozi profitiraće država, odnosno lokalne samouprave koje će u takve zgrade slati prinudne upravnike.

Opozicija sumnja da će se prinudni upravnici regrutovati iz stranaka na vlasti.

„Ja zaista mislim da je to nemoguće, ali hajde da da proverim, videćemo… na kraju krajeva, svi smo tu zajedno, videćemo zajedno s lokalnim samoupravama da li će biti takvih stvari i ako bude, reagovaćemo kao što smo za svaku stvar za koju smo u zakonu videli da nije dobra“, kaže Zorana Mihajlović.

Bili dobri ili loši, budući upravnici zgrada, obećava resorna ministarka, neće biti kažnjavani, bar ne u 2017.