Zemlje Jugoistočne Evrope različitom brzinom ka modernizaciji elektro-mreže

Bugarska, Hrvatska, Grčka, Rumunija, Srbija i Slovenija već su u skladu sa ciljem koji je Evropska unije postavila pred svoje članice da do 2030. godine ostvare 15 odsto mrežne interkonekcije u poređenju sa instalisanom snagom, prema izveštaju koji je objavio SeeNext. 

Kako bi podstakla zemlje da međusobno povežu svoje instalirane kapacitete za proizvodnju električne energije, Evropska unija je postavila je pred njih cilj da do 2030. godine ostvare 15 odsto mrežne interkonekcije.

To znači da svaka država treba da ima električne kablove koji omogućavaju da se najmanje 15 odsto električne energije proizvedene na njenoj teritoriji transportuje preko njenih granica u susedne zemlje.

Bugarska, Hrvatska, Grčka, Rumunija, Srbija i Slovenija su već u skladu sa postavljenim ciljem, ali očekivan nalet povećanja kapaciteta, posebno u pogledu obnovljivih izvora energije, zahteva nove projekte kako bi se izbeglo „začepljenje“.

Pojedinačni planovi zemalja u tom pogledu deluju ohrabrujuće, ali postoje značajna odstupanja na regionalnom nivou.

Različita brzine razvoja su još očiglednije kada je u pitanju druga vruća tema koja se tiče obnovljivih izvora energije – skladištenje energije.

Dok većina zemalja koje je obuhvatio izveštaj SeeNext-a ima planove za postavljanje kapaciteta za skladištenje energije u godinama do 2030. ne postoje jasne obaveze i vremenski okviri, posebno u slučaju baterija za skladištenje.

Sve zemlje u izveštaju prepoznale su potrebu ne samo za modernizacijom svojih električniih mrežama, već i za dodavanjem novih linija i poboljšanjem međupovezanosti sa susednim zemljama.

Najavljene planirane investicije kreću se od 800 miliona evra u Srbiji i Hrvatskoj na preko pet milijardi evra u Grčkoj.

Iako postoje projekti koji imaju za cilj jačanje interkonekcija, ovi značajne razlike u veličini investicija ukazuju na razlike koje bi mogle da dovedu do začepljenja i ugroze stabilnost infrastrukture na regionalnom nivou.

Većina zemalja Jugoistočne Evrope već ima iskustva sa skladištenjem energije kroz reverzibilne hidroelektrane, zajvaljujući bogatim vodnim resursima u regionu.

Tri zemlje u izveštaju planiraju značajna ulaganja za dalje kapacitete, kako kroz reverzibilne hidroelektrane tako i kroz baterijsko skladište: Bugarska, Grčka i Srbija. Ostale tri  – Hrvatska, Slovenija i Rumunija imaju ili najavljene marginalne investicije ili nikakve.

Ipak, postoje različita problemi čak i u slučaju ambicioznijih planova.  Evropska komisija je kritikovala Bugarsku zbog previše generičkih ciljeva i nedostatka konkretnih vremenskih okvira.

Grčka je sa druge strane već objavila ažuriranu verziju plana u kojoj jesmanjila ciljeve koji se tiču skladištenja energije. Srbija je za sada najviše fokusirana reverzibilne hidroklektrane.

Najnoviji godišnji podaci o novoinstalisanim kapacitetima pokazuju da je solarna energija bila dominantan izvor zelene energije u svim analiziranim zemljama, osim u Hrvatskoj koja je bila jedino tržište gde je vetar preovladavao u 2022. U pogledu instaliranih kapaciteta, prednjačile su Grčka i Rumunija sa 14 gigavata i 11,2 gigavata.