Pregovarači Evropskog parlamenta i Saveta postigli su juče privremeni sporazum o novim pravilima kojima se zabranjuju proizvodi napravljeni prinudnim radom na tržištu EU.
Novom uredbom stvoriće se okvir za sprovođenje te zabrane, uključujući istrage, nova IT rešenja i saradnju sa drugim vlastima i zemljama, saopštio je Evropski parlament.
Istrage
Prema dogovoru, nacionalne vlasti ili, ako su uključene treće zemlje, Komisija EU, istražiće sumnjivu upotrebu prinudnog rada u lancima snabdevanja kompanija.
Ako se istragom zaključi da je korišćen prinudni rad, vlasti mogu zahtevati da se relevantna roba povuče sa tržišta EU i onlajn tržišta i zapleni na granicama. Roba bi tada morala biti donirana, reciklirana ili uništena.
Roba od strateškog ili kritičnog značaja za Uniju može biti zadržana sve dok kompanija ne eliminiše prinudni rad iz svojih lanaca snabdevanja.
Firme koje se ne pridržavaju mogu biti kažnjene. Međutim, ako eliminišu prinudni rad iz svojih lanaca snabdevanja, zabranjeni proizvodi se mogu vratiti na tržište.
Visokorizična roba i područja
Na insistiranje parlamenta, Komisija će sačiniti listu specifičnih privrednih sektora u određenim geografskim oblastima u kojima postoji prinudni rad koji nameće država.
To će onda postati kriterijum za procenu potrebe za otvaranjem istrage.
Komisija takođe može da identifikuje proizvode ili grupe proizvoda za koje će uvoznici i izvoznici morati da dostave dodatne detalje carini EU, kao što su informacije o proizvođaču i dobavljačima ovih proizvoda.
Digitalni alati i saradnja, uključujući i treće zemlje
Novi jedinstveni portal za prisilni rad bio bi pokrenut sa idejom da pomogne u primeni aktuelnih pravila. Sadržao bi smernice, informacije o zabranama, bazu podataka o rizičnim oblastima i sektorima, kao i javno dostupne dokaze i portal za uzbunjivače.
Mreža sindikata protiv proizvoda napravljenih prisilnim radom bi pomogla da se poboljša saradnja između vlasti.
Pravila takođe predviđaju saradnju sa trećim zemljama, na primer u kontekstu postojećih dijaloga ili implementacije trgovinskih sporazuma. Ovo može uključivati razmenu informacija o rizičnim oblastima ili proizvodima i razmenu najboljih praksi, posebno sa zemljama sa sličnim zakonodavstvom.
Komisija koja deluje kao vodeći nadležni organ takođe može raditi provere i inspekcije u trećim zemljama, ako se sa tim saglase relevantna kompanija i vlada treće zemlje.
Ovaj zakon je revolucionaran u oblasti ljudskih prava. To će sprečiti da proizvodi proizašli iz prisilnog rada uđu na naše tržište. To je korak napred u postizanju fer trgovine i čišćenju lanaca snabdevanja, uz davanje prioriteta ljudskim pravima. Da bismo se borili protiv prinudnog i državno nametnutog rada, moramo raditi sa partnerima istomišljenicima i postati snažan saveznik u globalnoj borbi protiv prinudnog rada“, rekla je koizvestilac Samira Rafaela iz Holandije.
Procenjuje se da je 2021. prisilnim radom bilo pogođeno 27,6 miliona ljudi, uglavnom u privatnom sektoru, ali i u okviru takozvanog prinudnog rada koji sponzoriše država.
Sledeći korak je da Evropski parlament i Savet daju konačno zeleno svetlo privremenom sporazumu. Uredba će tada biti objavljena u Službenom glasniku i stupiti na snagu sledećeg dana. Zemlje EU će nakon toga imati tri godine da počnu da primenjuju nova pravila.