Alfabet, vlasnik Gugla, prikuplja 80 milijardi dolara kako bi finansirao širenje infrastrukture za veštačku inteligenciju

Kompanija Alfabet, vlasnik Gugla, pokrenula je plan za prikupljanje čak 80 milijardi dolara kako bi finansirala ubrzano širenje infrastrukture za razvoj veštačke inteligencije (AI), u trenutku kada najveće svetske tehnološke kompanije vode sve skuplju trku za dominaciju na ovom tržištu.

Kako prenose svetski mediji, Alfabet planira da sredstva obezbedi kroz kombinaciju javne prodaje akcija, dodatnih emisija hartija od vrednosti i investicija velikih institucionalnih ulagača. Cilj je finansiranje izgradnje novih data centara, nabavka naprednih AI čipova i proširenje računarskih kapaciteta potrebnih za razvoj modela poput Geminija, Guglovog odgovora na ChatGPT.

Kompanija je poslednjih godinu dana značajno povećala ulaganja u veštačku inteligenciju, ali analitičari ocenjuju da je konkurencija sa kompanijama poput Majkrosofta, OpenAI-ja, Mete i Amazona dovela do svojevrsne „AI trke u naoružanju“, u kojoj tehnološki giganti ulažu desetine milijardi dolara kako bi obezbedili infrastrukturu za razvoj sve moćnijih modela. Prema procenama analitičara, najveći trošak više nije razvoj samog softvera, već izgradnja i održavanje ogromnih računarskih sistema koji pokreću AI alate.

Vest o prikupljanju sredstava izazvala je podeljene reakcije investitora. Dok deo tržišta smatra da Alfabet mora agresivno da ulaže kako ne bi izgubio korak u AI revoluciji, drugi upozoravaju da bi rekordna kapitalna potrošnja mogla da optereti profitabilnost kompanije u narednim godinama. Zbog toga su akcije kompanije zabeležile oscilacije nakon objavljivanja plana.

Alphabet je prethodno najavio da će tokom ove godine povećati kapitalna ulaganja upravo zbog rastuće potražnje za uslugama zasnovanim na veštačkoj inteligenciji. Kompanija ističe da postojeći kapaciteti više nisu dovoljni za potrebe razvoja novih generacija AI modela, kao ni za sve veći broj korisnika koji koriste AI funkcije u Google pretraživaču, kancelarijskim alatima i cloud servisima.

Stručnjaci ocenjuju da ovaj potez pokazuje koliko se promenila ekonomija tehnološkog sektora. Dok su prethodne generacije internet kompanija najveći deo novca ulagale u razvoj softvera i zapošljavanje inženjera, današnja AI era zahteva ogromna ulaganja u fizičku infrastrukturu poput data centara, energetskih mreža i specijalizovanih procesora.

Prema procenama konsultantskih kuća, ukupna ulaganja vodećih tehnoloških kompanija u AI infrastrukturu mogla bi tokom narednih nekoliko godina da premaše više stotina milijardi dolara. Zbog toga investitori sve češće postavljaju pitanje kada će ogromni troškovi početi da donose odgovarajući povrat kroz nove proizvode i rast prihoda.

Iako Alphabet tvrdi da potražnja za njegovim AI uslugama nadmašuje postojeće kapacitete, deo investitora postavlja pitanje kada će rekordna ulaganja početi da donose adekvatne prihode. Pad akcija nakon objavljivanja plana pokazuje da tržište podržava razvoj veštačke inteligencije, ali istovremeno traži jasnije odgovore o tome kada će milijarde uložene u AI infrastrukturu početi da se pretvaraju u profit.

Srbija je dobila prvog sertifikovanog Google trenera