Pre četvrt veka napadnute su Kule bliznakinje u SAD: Kako su se za 25 godina promenili ekonomija i svet

Pre tačno 25 godina, u Njujorku se dogodio napad na Kule bliznakinje, u kojem je poginulo gotovo 3.000 ljudi i koji je zauvek promenio bezbednosnu politiku SAD. Od napada, promenila se i ekonomija (ne uvek i ne nužno zbog ovog događaja) – američki udeo u globalnom BDP-u je smanjen, Kina je postala druga privreda sveta po veličini, a čitav svet prošao je kroz promene kakve je retko ko mogao da zamisli.

Pre četvrt veka, 11. septembra 2001. godine, 19 pripadnika Al Kaide otelo je četiri putnička aviona – dva su udarila u kule Svetskog trgovinskog centra u Njujorku, treći u sedište američke vojske kod Vašingtona, a četvrti se srušio u Pensilvaniji, nakon što su putnici pokušali da preuzmu kontrolu nad avionom. U napadima je poginulo 2.977 ljudi, ne računajući napadače.

Napad je izvela Al Kaida, islamistička ekstremistička organizacija koju je predvodio Osama bin Laden, a napad je isplaniran u Avganistanu. Petnaestoro otmičara bili su iz Saudijske Arabije, dvojica iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, jedan iz Egipta, a jedan iz Libana.

SAD su nakon napada pokrenule Operaciju “Trajna sloboda”, koja je započeta ratom u Avganistanu, a 2003. godine izvršena je invazija na Irak.

Kako se promenila ekonomija

Te 2001. godine SAD su bile najveća svetska ekonomija. Američki BDP iznosio je oko 13,85 biliona dolara, pokazuju podaci Svetske banke, izraženi u stalnim cenama iz 2015. godine. Prema poslednjim podacima Svetske banke, američki BDP je 2025. godine dostigao oko 23,22 biliona dolara u stalnim cenama.

Ipak, Amerika je u međuvremenu postala manji deo znatno veće svetske ekonomije. Prema podacima Svetske banke, svetski BDP u realnim cenama je 2001. bio oko 49,54 biliona dolara, dok je 2025. dostigao oko 99,66 biliona. To znači da je američki udeo u svetskoj ekonomiji pao sa oko 28 na 23,3 odsto.

Drugim rečima, iako je američka ekonomija za četvrt veka značajno porasla – svetska je rasla brže.

A za ovih četvrt veka, jedna svetska ekonomija doživela je veliki uspon i promenila odnos snaga. U pitanju je Kina, koja je sa oko tri biliona u 2001, uvećala svoj BDP na 19,4 biliona u 2025, takođe u stalnim cenama.

Direktna ekonomska šteta od samog napada bila je ogromna za Njujork. Njujorške Federalne rezerve objavile su, oko godinu dana nakon napada da procenjena šteta napada iznosi između 33 i 36 milijardi dolara. Kako su naveli, napad je direktno uticao na ekonomsku aktivnost na području Svetskog trgovinskog centra, a takođe je poremetio rad brojnih industrija koje se nalaze u drugim delovima grada.

Autori analize procenili su da su gubici gotovo 3.000 poginulih ljudi u doživotnim zaradama iznosili približno 7,8 milijardi dolara. Potom, autori su utvrdili da je napad izazvao pad radnih mesta. Kako su utvrdili, u oktobru 2001. broj radnih mesta u privatnom sektoru grada bio za oko 38.000 do 46.000 manji nego što bi inače bio. U februaru se taj raspon povećao na između 49.000 i 71.000, a zatim se do juna 2002. smanjio na između 28.000 i 55.000.

Finansijske usluge, vazdušni saobraćaj, hotelijerstvo i ugostiteljstvo pretrpeli su najteže gubitke radnih mesta, a značajan pad zabeležen je i u industriji odeće i ugostiteljstvu na Donjem Menhetnu. Oslanjajući se na podatke o prosečnim zaradama u svakoj od ovih gradskih industrija, autori su procenili da su gubici radnih mesta i smanjenje broja radnih sati doveli do ukupnog manjka zarada od između 3,6 i 6,4 milijardi dolara do juna 2002. godine.

Takođe, trošak raščišćavanja i obnove lokacije Svetskog trgovinskog centra procenjen je na milijardu i po dolara, kao i još 16,4 milijardi za zamenu ili popravku uništenih i oštećenih zgrada na toj lokaciji i u susednim područjima. Dodatno, troškovi popravke štete na saobraćajnoj, energetskoj i komunikacionoj infrastrukturi procenjeni su na 3,7 milijardi dolara.

Međutim, znatno veći račun stigao je kasnije.

Prema projektu „Costs of War“ Univerziteta Braun, SAD su do 2021. godine potrošile ili se obavezale da potroše više od osam biliona dolara na ratove nakon 11. septembra i povezane programe, uključujući ratove u Avganistanu i Iraku, operacije protiv terorizma, bezbednost i troškove brige o veteranima.

A kako stoje finansije država odakle potiču napadači?

Saudijska Arabija je od 2001. godine uvećala je BDP sa 361,16 milijardi na 926,78 milijardi dolara u 2025. u stalnim cenama.

Ujedinjeni Arapski Emirati, čija su dva državljanina bila među otmičarima, 2001. su imali 201,7 milijardi dolara. Do 2025. on je porastao na oko 457,09 milijardi dolara.

Egipat je 2001. imao BDP tek nešto veći od 184 milijarde dolara. Do 2025, njegov BDP je porastao na oko 503,37 milijardi dolara, u stalnm cenama.

Ekonomija Libana je 2001. vredela manje od 27 milijardi dolara u stalnim cenama, dok je 2025, BDP iznosio oko 31,3 milijarde dolara. Međutim, Liban je u međuvremenu prošao kroz ozbiljnu ekonomsku krizu, pa je u međuvremenu, nakon rasta, doživeo dramatičan pad.

Gde je tu Srbija?

Kada su kule bliznakinje srušene, Srbija je bila na početku ekonomskog oporavka posle decenije ratova, sankcija i hiperinflacije.

Prema podacima Svetske banke, BDP Srbije je 2001. iznosio oko 28,43 milijarde dolara, dok je 2025. dostigao oko 57,66 milijardi u stalnim cenama koje isključuju efekat inflacije. Nominalno, srpski BDP danas je preko 90 milijardi evra.

Kako se promenio svet

A za proteklih 25 godina, svet se promenio više nego što je verovatno iko mogao da pretpostavi.

Kina je 2001. postala članica Svetske trgovinske organizacije. Amerika je iste godine pokrenula rat u Avganistanu, a dve godine kasnije napala Irak. Fejsbuk je osnovan 2004, a prvi video na Jutjubu objavljen je naredne godine. 2006. Pluton je prestao da se smatra planetom. Globalna finansijska kriza izbila je 2008. godine. Majkl Džekson je umro 2009. Početak 2010-ih doneo je uspon pametnih telefona i društvenih mreža. Osama bin Laden ubijen je 2011. Iste godine, u bioskope je stigao poslednji deo filma o Hariju Poteru. Ruska aneksija Krima desila se 2014. Velika Britanija izglasala je izlazak iz EU 2016. Pandemija koronavirusa izbila je 2020. Rusija je napala Ukrajinu 2022. U godinama koje su usledile, javnost je posmatrala uspon veštačke inteligencije. 2025. obeleženo je 80 godina od završetka Drugog svetskog rata.

A u Srbiji?

Prvi EXIT na Petrovaradinskoj tvrđavi održan je 2001. Premijer Zoran Đinđić ubijen je 2003. godine. Crna Gora izglasala je nezavisnost 2006. Marija Šerifović pobedila je na Evroviziji 2007. Kosovo je proglasilo nezavisnost 2008. Iste godine, Novak Đoković osvojio je prvi Grend slem. Srpska napredna stranka došla je na vlast 2012. godine. Iste godine, Milica Mandić osvojila je zlatnu medalju na Olimpijskim igrama u Londonu, prvo olimpijsko zlato za Srbiju otkako nastupa kao samostalna država, a Srbija je dobila status kandidata za članstvo u EU koji ima i danas. 2014. desile su velike poplave, koje su posebno pogodile Obrenovac. 2015. su fudbaleri Srbije do 20 godina postali prvaci sveta. 2022. u Beogradu je održan Evroprajd. 2023. su se desila masovna ubistva u OŠ Vladislav Ribnikar u Beogradu i okolini Mladenovca. Nadstrešnica na železničkoj stanici u Novom Sadu pala je 2024. i ubila 16 osoba.

Fenomen „političkog budžeta“: Zašto se novac deli baš sad?