Fenomen „političkog budžeta“: Zašto se novac deli baš sad?

Svega dva meseca nakon što se Srbija obavezala Međunarodnom monetarnom fondu da deficit neće preći 3 odsto, usvojeni rebalans budžeta podiže ovu granicu na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Dok zvaničnici porast opravdavaju stabilnošću, profesor Bankarske akademije Mališa Đukić upozorava na povratak oprobanom receptu “političkog budžetskog ciklusa”.

Pitanje koje ostaje u senci novih milijardi namenjenih sektoru odbrane i jednokratnim davanjima jeste: koliko će nas, kroz kamate i gubitak fiskalnog prostora za ekološke projekte, ovo zaduživanje zapravo koštati?

“U suštini, postoji u literaturi fenomen političkog budžetskog ciklusa. Vlade mogu biti sklonije povećavanju tekućih rashoda u predizbornim ili izbornim godinama od kojih stanovništvo ima direktnu korist. To je obrazac koji se kod nas očigledno ponavlja. Isplata jednokratne pomoći, odnosno neselektivna isplata novca, je nešto što smo već videli, a prema ovom rebalansu budžeta, desiće se ponovo. Samo na ime kamata za novih 59 milijardi dinara duga, građani će platiti između 2,5 i 3 milijarde dinara.”

Iako trenutno ne ugrožava makroekonomsku stabilnost, ovakav rebalans značajno sužava prostor za reakciju u slučaju novih globalnih šokova, dok istovremeno šalje upitnu poruku međunarodnim partnerima o kredibilitetu dogovorenih ciljeva.

Analizu rebalansa budžeta I troškova zaduživanja  pogledajte u novoj epizodi emisije “Nova ekonomija danas” na našem YouTube kanalu: https://www.youtube.com/watch?v=oircThAFbZQ