Evropska tekstilna industrija u krizi, samo 13 odsto odeće je „Made in Europe“

Manje od 13 odsto odevnih predmeta dostupnih na tržištu Evropske unije proizvedeno je unutar EU, pokazuje izveštaj „Činjenice i ključni podaci o evropskoj tekstilnoj industriji i industriji odeće za 2026. godinu“, koji je objavila Evropska konfederacija tekstila i odeće (EURATEX).

Izveštaj pokazuje da se evropska tekstilna i industrija odeće suočava sa padom izvoza i zaposlenosti, rastućim trgovinskim deficitom i snažnim pritiskom jeftinog uvoza, dok istovremeno mora da ulaže milijarde evra u zelenu i digitalnu tranziciju.

Sektor je u 2025. godini ostvario procenjeni promet od 166 milijardi evra i zapošljavao oko 1,2 miliona ljudi u gotovo 200.000 kompanija širom EU.

Mikro i mala preduzeća čine čak 99,7 odsto sektora, dok žene predstavljaju gotovo 70 odsto zaposlenih.

Istovremeno, izvoz je smanjen za 2,9, a zaposlenost za 2,8 procenata, piše Centar za promociju cirkularne ekonomije.

Uvoz više nego dvostruko veći od izvoza

Trgovinski bilans predstavlja jedan od najvećih izazova. EU je izvezla tekstil i odeću u vrednosti od 61 milijarde evra, dok je uvoz dostigao 122 milijarde evra.

Oko trećine tekstilnih proizvoda i odeće prodatih na evropskom tržištu proizvedeno je u Kini.

Italija i Nemačka zajedno ostvaruju 46 procenata ukupnog izvoza EU, dok tri najveće članice učestvuju sa 60 odsto prometa, 46 odsto zaposlenosti i 45 odsto ukupnog broja kompanija u sektoru.

E-trgovina

Dodatni pritisak dolazi iz e-trgovine. Obim jeftinih paketa iz e-trgovine učetvorostručio se od 2022. godine, a prosečna uvozna cena iznosi manje od 9 evra po komadu.

Istovremeno, evropski potrošači troše velike iznose na odeću. Domaćinstva u EU su tokom 2024. godine na odeću potrošila 306 milijardi evra, odnosno prosečno 680 evra po stanovniku.

Milijarde za reciklažu tekstila

Pored konkurentskog pritiska, industriju očekuje velika transformacija u oblasti održivosti. Evropa je tokom 2025. generisala 13,3 miliona tona postpotrošačkog tekstilnog otpada, dok je prikupljeno i sortirano svega oko 1,5 miliona tona.

EURATEX procenjuje da će za razvoj sistema recikliranja koji bi do 2035. omogućio 2,7 miliona tona recikliranog materijala biti potrebno između osam i 11 milijardi evra investicija.

Izveštaj, međutim, pokazuje da se ulaganja u održivost mogu povezati sa većom efikasnošću i konkurentnošću. CO₂ intenzitet sektora smanjen je sa više od 160 grama po evru dodate vrednosti 2008. godine na 66 grama 2024. godine.

Industrija je 2024. privukla 5,3 milijarde evra opipljivih investicija, pri čemu je skoro dve trećine bilo usmereno u mašine i opremu.

Digitalizacija zaostaje

Digitalna transformacija predstavlja još jedan prostor za napredak. Prema EURATEX-u, svega petina kompanija u tekstilnom ekosistemu dostiže visok nivo digitalnog intenziteta, što ukazuje na dodatni jaz koji sektor mora da premosti kako bi povećao produktivnost i konkurentnost.

EURATEX zato traži da evropska industrijska politika, uz zelenu tranziciju, snažnije odgovori i na pitanje konkurentnosti.

„Made in Europe“

Među prioritetima koje organizacija ističe su pristupačna energija, pravedna trgovina i regulatorno okruženje koje nagrađuje održivost, umesto da kompanijama donosi samo nove obaveze usklađivanja.

U tom kontekstu, organizacija se zalaže i za strategiju „Made in Europe“, zasnovanu na transparentnosti i kvalitetu.

Antverpenska deklaracija, navodi EURATEX, dodatno je postavila industrijsku konkurentnost visoko na evropsku političku agendu.