„Za Ministarstvo energetike i rudarstva pitanje izgradnje hidroelektrane ‘Buk Bijela’ je završeno još 2004. godine, skupštinskom Deklaracijom o zaštiti reke Tare, ali i UNESCO-vim izveštajem iz 2005. godine, čime je stavljena tačka na ideje o gradnji hidroelektrana na ovom području koje bi mogle uticati na ‘suzu Evrope’”, navedeno je iz ovog resora Vijestima.
Ministarstvo je na upit podgoričkog lista navela i da strateškim dokumentima Crne Gore taj deo se „ne tretira u energetskom smislu“, kao ni u biznis planovima EPCG.
Dodik je prošle nedelje, na sastanku sa predsednikom Skupštine Crne Gore Andrijom Mandićem, uputio poziv Crnoj Gori da se uključi u projekat izgradnje hidroelektrane “Buk Bijela” na Drini kod Foče i da ga više ne blokira.
„Ukoliko ima nastojanja da se Crna Gora vrati u taj projekat, RS je spremna da to prihvati“, dodao je Dodik.
Predsednik RS istakao je da taj projekat ne „zadire i ne potapa vode u Crnoj Gori“, već je želja da se nastavi u saradnji sa Srbijom koja je većinski vlasnik.
“Mi nudimo Crnoj Gori da se uključi u ovaj megaprojekat. Ako neće, onda da nas ne blokiraju”, rekao je Dodik.
Prvobitni planovi Vlada Crne Gore, čiji je predsednik tada bio Milo Đukanović je u aprilu 2004. godine dala načelnu saglasnost da sa Republikom Srpskom gradi HE “Buk Bijela”, podsećaju Vijesti.
Tada je predviđana visoka brana, a njena akumulacija dolazila bi do ušća Tare i Pive na crnogorskoj teritoriji.
Nakon toga došlo je do protesta ekoloških organizacija i građana, koji su protiv izgradnje skupili preko 11.000 potpisa i predali peticiju Skupštini.
Parlament je u decembru iste godine usvojio Deklaraciju o zaštiti reke Tare.Taj prvobitni plan podrazumevao je gradnju elektrane sa većim kapacitetom od trenutnih 93 MW, ali se upravo zbog kritika da će ugroziti kanjon Tare od njega odustalo.
Projekat je zbog toga u međuvremenu promenjen i kapacitet smanjen.
Zajednički projekat Srbije i Republike Srpske
Gradnja hidroelektrane Buk Bijela snage 93 MW zvanično je počela maja 2021. godine, ali susreće se sa teškoćama zbog prigovora Federacije BiH, ali i Crne Gore.
Trebalo bi da bude izgrađena na području Foče, u gornjem toku reke Drine koja razdvaja Srbiju i BiH.
U pitanju je zajednički elektro-energetski projekat elektroprivreda RS i Srbije, vredan oko 250 miliona evra.
Ugovorom o osnivanju zajedničkog preduzeća „Hidroenergetski sistemi Gornja Drina“ (HES Gornja Drina) između Srbije i Republike Srpske iz 2020. godine, osim „Buk Bijele“ planirana je izgradnja još dve hidroelektrane na Drini, Foča i Paunci, na istoku BiH.
U tom preduzeću , Elektroprivreda Republike Srpske ima 49 odsto i a Elektroprivreda Srbije 51 odsto akcija.
Za izgradnju hidroelektrane su sredinom 2022. dostavljene tri kineske ponude, ali izvođač radova do danas nije izabran i sve je prolongirano do proleća 2024. godine, piše RSE.
Potpisivanje ugovora s kineskim kompanijama postalo je upitno zbog nerešenog spora o koncesijama, koji je pre više od dve godine pokrenut pred Ustavnim sudom BiH.
Drugi spor je pokrenut pred UNESCO-om, a inicirala ga je Crna Gora, zabrinuta zbog njenog mogućeg negativnog uticaja na nacionalni park Durmitor.
BiH: Tokom septembra odluka o spornim hidroelektranama na Drini