Za razliku od poreskog kredita od pre deset godina koji je obuhvatao celu privredu ali ga je država ukinula, poreske podsticaje za istraživanja i razvoj ne samo da koristi jako mali broj domaćih privrednika, nego su retke i firme koje znaju da takve olakšice postoje, pišu Biznis i finansije.
Naime, kako se navodi, država je pre nekoliko godina uvela poreske podsticaje za istraživanje i razvoj (R&D), ali se pokazalo da ih domaći privrednici slabo koriste.
Da bi preduzeća stekla preduslove za ove olakšice potrebno je da imaju novac i stručnjake, a sama primena zahteva dosta administracije.
I kada bi uspeli da ispune sve zahteve, neki privrednici radije odustaju od te olakšice iz straha da će im poreska kontrola zakucati na vrata i da će pored potrebne dokumentacije za poreski podsticaj usput „pretresti“ i ostatak poslovanja.
Kompanije koje rade na unapređenju proizvodnje u fabričkim centrima za istraživanje od 2019. godine mogu izmenama Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakona o porezu na dohodak građana koristiti nekoliko poreskih olakšica, koje doprinose smanjenju poreske osnovice za porez na dobit od 15 odsto.
Kako se navodi u tekstu, firma koja osnuje R&D centar ostvaruje pravo da joj Poreska uprava prizna dvostruki iznos troškova za te delatnosti u poreskom bilansu u odnosu na njihovu knjigovodstvenu vrednost. U troškove spadaju nabavka materijala, obezbeđenje nematerijalne imovine (licence za softver), izdaci za konsultantske usluge i troškovi zaštite intelektualne svojine.
Za takve firme je predviđeno i oslobođenje od plaćanja 70 odsto poreza na zarade, ali shodno vremenu provedenom na tim poslovima, a „otpisuje“ se i doprinos za penzijsko i invalidsko osiguranje. Iz poreske osnovice moguće je oduzeti i do 80 odsto prihoda od komercijalizacije proizvoda kao intelektualne svojine.
Izmenama zakona predviđene su i olakšice za ulaganja u novoosnovana inovaciona privredna društva, startap kompanije, uz ispunjenje niza preduslova, piše časopis.
„Zanimljivo je da podsticaji za kompanije koje se bave istraživanjem i razvojem ne zavise od uspeha samog istraživanja, već je njihov cilj da podstaknu inovativnost, tako da se rezultat sam po sebi ne vrednuje toliko, koliko inicijativa da se stekne novo znanje“, navodi se u tekstu.
Redak primer
Finansijski direktor u Inmold grupi iz Požege, jedne od retkih koja koristi ove olakšice, Nevena Janković rekla je da je za njih saznala od poreskog savetnika i da je kompanija odmah, pre godinu i po dana formirala tim od 50 ljudi koji isključivo rade na istraživanju i razvoju.
„Poreske olakšice su značajne i utiču na zadovoljstvo zaposlenih jer to stvara prostor za povećanje zarada“, rekla je Janković za B&F.
Prema njenim rečima, procedura za ostvarivanje poreskih podsticaja predviđa da firma sama opredeli razvojni projekat, a zatim ga ocenjuje savet firme, u kojem ima i spoljnih saradnika. Kada savet odobri projekat radi se na istraživanju, a poreska olakšica se ostvaruje tako što se u poreskoj prijavi razvrstavaju kategorije zaposlenih.
„Poreska uprava nema nikakvog uticaja na projekat, niti ocenjuje da li je njegova svrha razvoj, ali ima pravo kontrole dokumentacije koja je strogo propisana Pravilnikom o podsticajima“, objašnjava Janković.
Inmold pravi kalupe i alate za brizganje plastike za ambalažu i unapređuje automatizaciju za taj proces, a skoro svaki proizvod je novi i plod istraživanja jer firma bez toga ne bi uspela na tržištu, istakla je Janković i dodala da jedan poreski podsticaj obuhvata dupliranje troškova za R&D i to smanjuje osnovicu za porez na dobit, ali ga kompanija ne koristi kontinuirano, već samo za neke projekte jer je potrebno neko vreme da se računovođa uhoda.
Drugi podsticaj se, kako je navela, odnosi na zaposlene u razvojnom centru i to su jedina dva podsticaja Poreske uprave koja mogu da se koriste istovremeno, ali ne u kombinaciji sa drugim podsticajima koje dodeljuje država. Firma nema zaštićenih autorskih prava i ne koristi podsticaj po tom osnovu.
IMK „14. oktobar“ prodaje imovinu