Direktor najvećeg investicionog fonda se u godišnjem pismu zalaže za „energetski pragmatizam“

Lari Fink, izvršni direktor najveće investicione kompanije na svetu BlackRock, u svom godišnjem pismu ocenio je da su tri najveća problema svetske ekonomije infrastruktura, prezaduženost i penzioni sistem. U pismu je pojasnio zašto će energetska infrastruktura zahtevati najviše investicija u predstojećem periodu, kako je to povezano sa američkim javnim dugom i sve starijom globalnom populacijom. Takođe je odgovorio i na kritike da kompanija previše ulaže u fosilne projekte, zalažući se za „energetski pragmatizam“.

„Nisu samo vlade koje su u dugovima te koje treba da pronađu alternativne fondove finansiranja za svoju infrastrukturu. Firme iz privatnog sektora takođe rade. Širom sveta postoji ogromna infrastrukturna mreža koja je u vlasništvu i kojim upravljaju u potpunosti privatne kompanije. Tornjevi za mobilne uređaje su dobar primer. Kao i cevovodi koji isporučuju sirovine za hemijske kompanije. Vlasnici ove imovine sve više preferiraju da imaju partnera za finansiranje, nego da snose pune troškove za infrastrukturu u svom bilansu stanja“, objašnjava Fink.

Prema rečima menadžera koji je skoro 50 godina u poslu, nikada nije video veću potražnju za energetskom infrastrukturom, a razlog je to što zemlje imaju dvostruke ciljeve: žele da pređu na izvore energije sa niskim sadržajem ugljenika, a istovremeno postižu energetsku sigurnost.

Tržišta kapitala mogu pomoći zemljama da ispune svoje energetske ciljeve, uključujući dekarbonizaciju, na pristupačan način, prema njegovom mišljenju.

„Budućnost infrastrukture je javno-privatno partnerstvo,“ rekao je Fink u pismu. BlackRock kupovina Global Infrastructure Partners vredna 12,5 milijardi dolara u januaru ove godine ide u prilog ovoj tvrdnji.

Dug i finansiranje u infrastrukturu

Infrastrukturni sektor od bilion dolara je jedan od najbrže rastućih segmenata privatnih tržišta i postoje neki nesporni makroekonomski trendovi koji pokreću ovaj rast.

U zemljama u razvoju ljudi postaju sve bogatiji, povećavajući potražnju za svime, od energije do transporta, dok u bogatim zemljama vlade moraju i da izgrade novu infrastrukturu i poprave staru.

Čak i u SAD, gde je Bajdenova administracija potpisala zakon o generacijskim investicijama u infrastrukturu, još uvek postoje odloženi projekti u vrednosti od 2 biliona dolara.

Pitanje koje Fink postavlja je kako će se platiti sva ta infrastruktura?

„Razlog zbog kojeg verujem da će to morati da bude neka kombinacija javnih i privatnih dolara je taj što finansiranje verovatno ne može doći samo od vlade. Dug je jednostavno previsok. Pre tri godine, stopa na desetogodišnji državni zapis je bila ispod jedan odsto. Ali dok ovo pišem, to je preko 4 odsto, a to povećanje od tri procentna poena je veoma opasno. Ako se trenutne stope zadrže, to će iznositi dodatnih trilion dolara u plaćanju kamata u narednoj deceniji,“ navodi Fink.

S obzirom na poznatu činjenicu da je dug u SAD pretežno na visokom nivou, zašto bi taj dug sada bio problem? Istorijski gledano, Amerika je platila stari dug izdavanjem novog duga u obliku hartija od vrednosti.

„To je izvodljiva strategija sve dok ljudi žele da kupe te hartije od vrednosti – ali u budućnosti, SAD ne mogu uzeti zdravo za gotovo da će investitori želeti da ih kupe u takvom obimu ili uz premiju koju trenutno čine,“ kaže Fink.

Danas oko 30 odsto hartija od vrednosti američkog trezora drže strane vlade ili investitori,  procenat će verovatno opadati kako sve više zemalja bude gradilo svoja sopstvena tržišta kapitala i investiralo u zemlji, kaže Fink.

Prema njegovim rečima, Amerika sa visokim dugom bi takođe bila ona u kojoj je mnogo teže boriti se protiv inflacije jer kreatori monetarne politike ne bi mogli da podignu stope bez dramatičnog dodavanja već neodrživom računu za servisiranje duga.

Moguće rešenje za dužničku krizu?

Dok fiskalna disciplina može pomoći da se ukroti dug, biće veoma teško (i politički i matematički) povećati poreze ili smanjiti potrošnju na nivou koji bi Americi bio potreban da dramatično smanji dug.

„Ali postoji još jedan izlaz osim oporezivanja ili rezanja, a to je rast. Ako američki BDP poraste u proseku za 3 odsto (u realnom, a ne nominalnom smislu) u narednih pet godina, to bi održalo odnos duga zemlje prema BDP-u na 120 odsto – visoko, ali razumno“, navodi Fink.

Kako objašnjava, rast od 3 odsto je veoma težak zadatak, posebno imajući u vidu stariju radnu snagu u zemlji. Američki napori za dug moraju da se usredsrede na politike za rast, koje uključuju korišćenje tržišta kapitala kako bi se izgradio jedan od najboljih katalizatora rasta: infrastruktura. Posebno energetska infrastruktura, prema njegovom mišljenju.

Ono gde BlackRock vidi verovatno najveću potražnju za novim investicijama je energetska infrastruktura, dve stvari se dešavaju u sektoru u isto vreme.

Prvi je „energetska tranzicija“, piše Fink u svom tekstu i dodaje da je glavni ekonomski trend koji pokreću nacije koje predstavlja 90 odsto svetskog BDP-a.

„Kao što sam napisao 2020. godine, tranzicija će uspeti samo ako bude „fer“. Niko neće podržati dekarbonizaciju ako to znači odustajanje od grejanja doma zimi ili hlađenja leti. Ili ako su troškovi za to previsoki“, navodi glavni menadžer BlackRocka.

Prošle godine on je posetio 17 zemalja i proveo dosta vremena razgovarajući sa ljudima koji su odgovorni za napajanje kuća i preduzeća, sa svima od premijera do operatera energetskih mreža, i kako kaže, ovi lideri veruju da su svetu još uvek potrebni i jedno i drugo.

Danas BlackRock ima više od 300 milijardi dolara uloženih u tradicionalne energetske kompanije u ime naših klijenata. Od tih 300 milijardi dolara, više od polovine – 170 milijardi dolara – je u SAD, kaže se u pismu.

„Ulažemo u ove energetske kompanije iz jednog jednostavnog razloga: to je novac naših klijenata. Ako žele da investiraju u ugljovodonike, mi im dajemo svaku priliku da to urade – na isti način na koji ulažemo oko 138 milijardi dolara u strategije energetske tranzicije za naše klijente. To je deo upravljanja imovinom. Pratimo mandate naših klijenata“, odgovara Fink na kritike.

Tokom proteklih pet godina, hiljade klijenata u ime miliona pojedinaca poverilo je BlackRock-u upravljanje preko 1,9 biliona dolara neto nove imovine. Godine organskog rasta, zajedno sa dugoročnim rastom tržišta kapitala, podržavaju našu imovinu klijenata od 10 triliona dolara, koja je porasla za preko 1,4 biliona dolara u 2023.

(Organski rast se odnosi na rast poslovanja kroz interne procese, oslanjajući se na sopstvene resurse. Strategije za organski rast uključuju optimizaciju procesa, preraspodelu resursa i ponudu novih proizvoda. – XXXXXXX ako nekome treba objašnjenje i ukoliko se ne kaže tako na srpskom)