Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Privredni rast je ostao na nuli u Velikoj Britaniji u trećem kvaratalu, periodu obeleženom jakim podizanjem poreza, koje je potvrdila nova laburistička vlada.Reviziju rasta naniže objavila je Nacionalna ...
Katar je zapretio da će zaustaviti isporuku gasa Evropskoj uniji ako zemlje članice budu striktno primenjivale nove zakone prema kojima su propisane kazne za kompanije koje ne ispunjavaju kriterijume o emis...
Novoizabrani predsednik Donald Tramp optužio je Panamu da naplaćuje previsoke cene za korišćenje Panamskog kanala i rekao da će, ako Panama ne upravlja kanalom na prihvatljiv način, zahtevati da ga američ...
Španska manjinska vlada i dva najveća sindikata dogovorili su se da uvedu kraću radnu sedmicu uz istu platu, javlja Rojters.Tu promenu tek treba da odobri parlament, dok poslodavci pružaju otpor.Mi...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE
Proces proizvodnje proizvoda od mesa u SAD se bitno razlikuje od procesa proizvodnje kod nas. Razlike su ogromne :
– Sirovinska baza ( stoka za klanje ) je kod nas praktično nezagađena u odnosu na američku sirovinu.,
– Tehnološki procesi prerade su drugačiji ( mada ne toliko drastično ),
– Recepture proizvoda su drugačije
Da bi običnim čitaocima bilo jasnije meso stoke za klanje ( goveda, svinje … ) sadrži prirodno 17 do 25 % proteina ( u zavisnosti od regije ) Zakonodavac je definisao za viršlu 11% i od toga ne više od 2,2 % kolagena ( žile – fascije, koža ). Dakle u pitanju je meso III klase, što se u klanicama nazivaju opkrojci, ili delovi mesa koji ostaju kao mali komadi koji se ne mogu koristiti u tradicionalnoj prodaji sirovog – svežeg mesa. Kako tehnološki postupak zahteva obradu na sitno zrna u mašinama za sitnjenje ( kuteri ili sekaači ) to bilo kakav poremećaj recepture na štetu učešća procenta mesa u recepturi zahteva razne intervencije aditivima koji su kod nas mnogo skuplji od sirovog mesa, ( svi ovi aditivi su uvozni i ne proizvode se u Srbiji ).Dakle u klanicama niko nije lud da pravi gubitak na osnovnoj supstanci da bi falcifikovao proizvod. Na dalje svaki deo tehnolpškog procesa u proizvodnim pogonima prate Vetrinarski inspektori ( državni službenici ), pa bi u slučaju falsifikovanja to bile igre skrivalica, za koje nikomnema vremena. U odnosu na potrošnju proizvoda od mesa Srbija ima dovoljnu sirovinsku bazu, tako da joj nisu potrebni suptitienti za meso, koji bi se kasnije pokrivali raznoraznim aditivima. I konačno čovečiji organizam od mesa svari samo one sastojke koji se nalaze u intracelularnom ( međućelijslom ) prostoru – u koloidnosm stanju. Stoga su operacije sitnjenja pospesivač bogaćenja svarljivih materija razorenim ćelijama mesa, odnosno intra celularnim sastojcima. Procesi koji dovode do razaranja ćelijske membrane se u domaćinstvima poznate ( mlevenje, smrzavanje i sušenje ). Kako spadamo u red tehnološki malo zagađenih zemalja, domaći proizvodi od mesa su daleko nutritivno kvalitetniji i zdravstveno ispravniji, nego proizvodi na koje se odnose rezultati kancerogenosti i stavljanjaa na listu 1 prerađevina od mesa. zaključio bih i konstatacijom da je aflsifikovanje receptura “crvene robe “ tehnološki rizično, senzorno vrlo uočljivo i to ne radi ni jedan dobar proizvođač kod nass.