Netflix kupio Warner Bros
Kompanija Netflix objavila je da je postigla dogovor o kupovini Warner Bros Discovery (WBD), a kupovina uključuje i filmske i televizijske studije.Transakcija gotovinom i akcijama procenjena je na 27,75 ...
Finansijska situacija u američkom gradu Detroitu je toliko teška da se neke kuće ne mogu prodati čak ni za dolar.
Tako recimo jedna porodična kuća iz 1915. godine, čija je početna cena u maju 2011. godine bila 900 dolara, već godinu dana se prodaje po ceni od jednog dolara, ali bezuspešno. Zainteresovanih kupaca jednostavno nema, piše „Dejli mejl“.
Većinu zgrada prodaju banke koje su ih oduzele vlasnicima zbog dugova, a sada pokušavaju da ih se što pre reše kako ne bi plaćale porez. Porez na imovinu u Detroitu jedan je od najviših u Sjedinjenim Državama.
Detroit je u julu zbog duga od 18 milijardi dolara podneo zahtev za proglašenje bankrotstva, ali je on odbačen na sudu u saveznoj državi Mičigen.
Guverner Mičigena Rik Snajder najavio je da će od federalnih vlasti zatražiti pomoć za rušenje odredjenog broja zgrada, od 78.000 napuštenih objekata i kuća u Detroitu.
Bankrot Detroita je rezultat dugogodišnjeg propadanja, smanjenja broja stanovnika i slabljenja industrije automobila koja je nekada bila okosnica razvoja grada.
Grad je u poslednjih 10 godina izgubio četvrt miliona stanovnika, i sada ih ima skoro dva i po puta manje nego pedesetih godina prošlog veka.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Proces proizvodnje proizvoda od mesa u SAD se bitno razlikuje od procesa proizvodnje kod nas. Razlike su ogromne :
– Sirovinska baza ( stoka za klanje ) je kod nas praktično nezagađena u odnosu na američku sirovinu.,
– Tehnološki procesi prerade su drugačiji ( mada ne toliko drastično ),
– Recepture proizvoda su drugačije
Da bi običnim čitaocima bilo jasnije meso stoke za klanje ( goveda, svinje … ) sadrži prirodno 17 do 25 % proteina ( u zavisnosti od regije ) Zakonodavac je definisao za viršlu 11% i od toga ne više od 2,2 % kolagena ( žile – fascije, koža ). Dakle u pitanju je meso III klase, što se u klanicama nazivaju opkrojci, ili delovi mesa koji ostaju kao mali komadi koji se ne mogu koristiti u tradicionalnoj prodaji sirovog – svežeg mesa. Kako tehnološki postupak zahteva obradu na sitno zrna u mašinama za sitnjenje ( kuteri ili sekaači ) to bilo kakav poremećaj recepture na štetu učešća procenta mesa u recepturi zahteva razne intervencije aditivima koji su kod nas mnogo skuplji od sirovog mesa, ( svi ovi aditivi su uvozni i ne proizvode se u Srbiji ).Dakle u klanicama niko nije lud da pravi gubitak na osnovnoj supstanci da bi falcifikovao proizvod. Na dalje svaki deo tehnolpškog procesa u proizvodnim pogonima prate Vetrinarski inspektori ( državni službenici ), pa bi u slučaju falsifikovanja to bile igre skrivalica, za koje nikomnema vremena. U odnosu na potrošnju proizvoda od mesa Srbija ima dovoljnu sirovinsku bazu, tako da joj nisu potrebni suptitienti za meso, koji bi se kasnije pokrivali raznoraznim aditivima. I konačno čovečiji organizam od mesa svari samo one sastojke koji se nalaze u intracelularnom ( međućelijslom ) prostoru – u koloidnosm stanju. Stoga su operacije sitnjenja pospesivač bogaćenja svarljivih materija razorenim ćelijama mesa, odnosno intra celularnim sastojcima. Procesi koji dovode do razaranja ćelijske membrane se u domaćinstvima poznate ( mlevenje, smrzavanje i sušenje ). Kako spadamo u red tehnološki malo zagađenih zemalja, domaći proizvodi od mesa su daleko nutritivno kvalitetniji i zdravstveno ispravniji, nego proizvodi na koje se odnose rezultati kancerogenosti i stavljanjaa na listu 1 prerađevina od mesa. zaključio bih i konstatacijom da je aflsifikovanje receptura “crvene robe “ tehnološki rizično, senzorno vrlo uočljivo i to ne radi ni jedan dobar proizvođač kod nass.