Da li ste predali Izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti (i zašto niste)?

Svi organi javne vlasti i poslodavci sa više od 50 zaposlenih, političke stranke, sindikati i tela za rodnu ravnopravnost dužni su da, prema Zakonu o rodnoj ravnopravnosti “(Službeni glasnik RS”, broj 52/21), dostavljaju Godišnji izveštaj o ostvarivanju rodne ravnopravnosti  Ministarstvu za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, kao organu nadležnom za praćenje ostvarivanja rodne ravnopravnosti u društvu.

Prema podacima resornog Ministarstva u Srbiji oko 500.000 obveznika treba da pošalje taj izveštaj, međutim, veliki broj njih to ne čini ili nema saznanja da ima tu obavezu. Stoga je, krajem prošle godine, pokrenuta široka kampanja s ciljem da obveznike upozna sa sadržajem zakona i podzakonskih akata i podseti ih da redovno i blagovremeno izvrše svoje obaveze.

Tako je Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog od 22. decembra 2023. do marta 2024. vodilo kampanju “Unapredi rodnu ravnopravnost” u partnerstvu sa projektom Nemačko-srpske razvojne saradnje „Podrška socijalnom uključivanju u Srbiji“, koji sprovodi Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit GIZ GmbH.

Tokom kampanje su u Užicu, Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu i Beogradu, u saradnji sa lokalnim vlastima, organizovane info sesije za predstavnike lokalnih institucija, poslodavaca, javnih preduzeća, civilnog društva, medija. Na info sesijama su govorili predstavnici Ministarstva kao i dve ekspertkinje za rodnu ravnopravnost, pa su svi zainteresovani mogli da, iz prve ruke, dobiju informacije, kao i odgovore na sva pitanja i dileme sa kojima se susreću tokom pripreme ovih izveštaja.

Za resorno Ministarstvo ovi izveštaji su od presudnog značaja jer njihovom analizom mogu da se utvrde pokazatelji napretka u ovoj oblasti. Veliki problem, u tehničkom smislu, predstavlja to što ne postoji program za analizu ovih izveštaja, već se prikupljanje i klasifikacija podataka rade ručno.

Kao deo aktivnosti u okviru kampanje „Unapredi rodnu ravnopravnost“, GIZ će Ministarstvu pružiti podršku u razvoju softvera za automatsku obradu podataka što će unaprediti analizu izveštaja, na nacionalnom i lokalnom nivou.

Na info sesijama i na drugim javnim skupovimaistaknuto je da je nemačka feministička razvojna politika put kojim će Nemačka razvojna saradnja podržavati Vladu Srbije u naporima da se unapredi rodna ravnopravnost.

Šta o izveštavanju misle predstavnici onih grupacija koje su obavezne da podnose izveštaje, možete pogledati u kratkom videu koji je pripremljen u okviru kampanje:

Nadležno Ministarstvo, a posebno Grupa za unapređenje rodne ravnopravnosti u okviru Sektora za antidiskriminacionu politiku i unapređenje rodne ravnopravnosti, izuzetno se zalaže za podizanje nivoa rodne ravnopravnosti u društvu. Tomislav Žigmanov, ministar, bio je prisutan gotovo na svim info sesijama, vrlo rado govoreći javno na ovu temu. U svim gradovima je poručio da rodna ravnopravnost mora postati naš način života.

I nemački partneri su imali pohvalne reči o Srbiji, u tom pogledu, naglašavajući da je Srbija jedina zemlja izvan EU koja je uvela Indeks rodne ravnopravnosti, donela Zakon o rodnoj ravnopravnosti i da 38 odsto mesta u parlamentu pripada ženama.

Prema globalnom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, koji uzima u obzir podatke iz 146 zemalja sveta, Srbija se nalazi na 23. mestu, upravo zahvaljujući participaciji žena u političkom životu, dok je potrebno ostvariti veći napredak u uključivanju žena u ekonomski razvoj jer se po tom osnovu Srbija nalazi na 77. mestu. U novom izveštaju Svetskog ekonomskog foruma za 2023. godinu procenjuje se da se žene neće izjednačiti sa muškarcima još 131 godinu.

Rodna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti za žene i muškarce u jednom društvu. Zakon o rodnoj ravnopravnosti je jasan: da bismo merili napredak u ostvarivanju rodne ravnopravnosti, moramo imati pouzdane podatke i analizirati ih, a to znači da svi kojima Zakon nalaže da podnesu izveštaj treba to i da učine u propisanom roku.