Istorija apsinta: Zelena vila ili zeleno prokletstvo?

Čak i u poređenju sa drugim alkoholnim pićima, apsint ima lošu reputaciju – od rane upotrebe kao medicinskog eliksira do trenda pomame za kupkama sa apsintom ranih 1900-ih, to piće ima šaroliku istoriju koja uključuje i medicinska čuda i ubistva. 

Medicinski koreni 

Iako je tačno poreklo apsinta nejasno, prema nekim navodima prvi ga je proizveo doktor Pijer Ordiner 1792. godine kao lek protiv dizenterije i malarije. Napitak ubrzo dobija nadimak La Fée Verte ili „zelena vila“, zbog svoje specifične boje. Ovaj lek ubrzo postaje omiljeno piće, pogotovo među francuskim vojnicima u Severnoj Africi, koji su u apsint počeli da  dodaju anis kako bi mu popravili ukus. Francuska reč je „absinthe“, koja može da znači apsint ili ređe samu biljku pelena. Praksa korišćenja apsinta u ratovima potrajala je sve do početka Prvog svetskog rata. 

Otrovna vila 

Kako je rasla popularnost apsinta, tako je to piće dobilo i svoje prve protivnike. Zelena vila je uskoro zaradila reputaciju zbog raznih slučajeva zabeleženih halucinacija usled konzumacije. Za njih su zaslužne jeftine kopije pića u koje su stavljani toksini poput bakar-sulfata, koji su doprineli jačanju zelene boje. 

Francuski lekar Valentin Magnan izveo je seriju eksperimenata na životinjama, hranećih ih izolovanim tujonom, otrovnom hemikalijom pronađenom u pelenu, jednom od glavnih sastojaka apsinta. Zaključak studije je bio da je kod životinja dolazilo do raznih napada, a to je naveo kao dokaz štetnosti tog pića.  

Piće umetnika 

Apsint počinje da stiče sve veću popularnost i uskoro ga prihvataju umetnici i pripadnici visokog društva. Poznate osobe koje su pile apsint, te tražile inspiraciju u njemu, bili su Pablo Pikaso, Šarl Bodler, Pol Gogen, Vinsent van Gog, Ernest Hemingvej, Edgar Alan Po, Artur Rembo, Henri de Tuluz Lotrek, Brajan Vorner, Oskar Vajld…

Dega je na sopstveni način odao počast apsintu na svojoj slici iz 1876. godine – L’Absinthe, koja se kasnije koristila kao dokazni materijal protiv tog pića jer dokazuje bedu koju ono povlači za sobom kod korisnika, piše All Day.  

Zeleno prokletstvo 

Slučajevi alkoholizma, agresivno ponašanje nakon halucinacija – kao što je slučaj sa radnikom Žanom Lanfrejom, koji je 1905. ubio svoju ženu i dvoje dece nakon celodnevnog ispijanja apsinta – doveli su do javnog ogorčenja i revolta ka tom piću. 

U Švajcarskoj, gde se zločin dogodio, pokrenuta je peticija za zabranu apsinta, pa je za kratko vreme prikupila čak 82.000 potpisa. Zločin se u štampi nazivao „apsint ubistvo“, mada je ubica osim apsinta konzumirao i vino. Osim toga, u prilog zabrani išle su i razne jeftine verzije koje su firme za destilaciju proizvodile pod finansijskim pritiskom, a to dvoje je u kombinaciji osudilo apsint kao zeleno prokletstvo.  

U Belgiji je zabranjen 1905, u Švajcarskoj i Holandiji 1910. godini, u SAD-u 1912., a čak i u Francuskoj, gde se godišnje pilo oko 36 miliona litara apsinta, zabrana je stupila na snagu 1915. godine.

Povratak omiljenog pića 

Apsint se legalno vratio u Europu 1993. godine – definisan u Anexu komisije za hranu i pića EU koji kaže da Absinthe – piće pravljeno od gorskog pelena Artemisia Absinthium ( ekstrakcijom tujona iz semenki) može da sadrži maksimalno 10 mg tujona, dok gorka pića ( u našem slučaju Bitter) može da sadrže do 35 miligrama tujona, te minimalna obvezna količina alkohola mora biti 55 posto.   

Od svih brendova Bairnsfather (Kyle Bairnsfather) jedini proizvodi Absinthe i Bitter starom metodom filtracije, bez aditiva, boja i hemije, sa minimalnom količinom alkohola i maksimalnom količinom tujona (35 miligrama po litru), s obzirom da većina nije upoznata, proces destilacije (u slučaju da prethodno i naknadno nije učinjena filtracija) uništava esenciju samog napitka – tujon. 

Što se tiče samog tujona, ne postoji nikakvo medicinsko veštačenje da je štetan u većim količinama od 10 miligrama (granica u EU je 35). Takođe tujon je efikasan u borbi protiv raznih želučanih tegoba, parazita i jedan je od najstarijih antiseptika iz antičkog doba, a nalazi se na popisu među prvih deset biljaka kineske medicine. 

Nije halucinogen ali je psihoaktivan, razlikuje se od THC-a samo u broju molekula, ali je legalan. Bairnsfather Likerka (Češka) proizvodi Bitter sa 35 mg tujona od 1997. godine, te se navedeni proizvod legalno nalazi na tržištu u EU od 1997. (Wikipedia). 

Kako se pije  

Apsint se pije na specifičan način. U visoku čašu nalije se malo apsinta, a zatim se na kašičicu na kojoj je šećer lagano doliva hladna voda, koja treba polako da kaplje u čašu sa apsintom. Pravilo je na svaku meru apsinta dodati tri do pet mera vode. 

Svaka kap pretvara se u blještavobelu pahuljicu u zelenom apsintu. Šećer služi za ublažavanje gorčine pelena, a sama metoda pripremanja daje piću dodatnu čar. „New Orleans old apsinth house“ bila je poznata po velikoj fontani iz koje je stalno kapala hladna voda u čaše s apsintom.