Srbija će tek osetiti veliko poskupljenje gasa: Bez ruskog ugovora kriza stiže kod nas

Sukob u Persijskom zalivu nije izazvao samo veliki skok cena nafte; još više je poskupeo tečni prirodni gas (LNG) na evropskim tržištima.

U odnosu na cenu od pre godinu dana cena LNG na tržištu je više nego dvostruko viša. Dodatan problem je što su evropska skladišta gasa trenutno popunjena svega sa 65 odsto kapaciteta, što je značajno ispod višegodišnjeg proseka koji je bio oko 80 odsto. Vremena za popunjavanje skladišta praktično više i nema, jer za mesec dana počinje grejna sezona na severu Evrope, što će dodatno povećati potražnju za gasom. Pored toga, bude li predstojeća zima hladnija od prethodnih relativno toplih zima, nastaće veliki problemi oko snabdevanja evropskog tržišta, što će takođe uticati na cenu u narednih šest meseci.

Srbija će tek da oseti veliko poskupljenje gasa. U ovom trenutku, mi smo relativno zaštićeni od berzanske cene gasa zahvaljujući ugovoru o snabdevanju gasa sa Gaspromom. Cena gasa za Srbiju se određuje prema „naftnoj formuli“, odnosno vezana je za cenu nafte na svetskim tržištima u prethodnih devet meseci. Ali i po toj, nesporno izuzetno povoljnoj, formuli Srbija će uskoro morati da plaća gas 60 odsto skuplje nego što je plaćala do sada jer je za toliko poskupela nafta. I to uz veliko pitanje da li će ruska strana i dalje da „odobrava“ tromesečno produženje ovog aranžmana, koji je za nas izuzetno povoljan, ali povlači i neke „nepisane“ obaveze kao što su po svoj prilici neuvođenje sankcija Rusiji, prekid prodaje municije Ukrajini kao i zadržavanje ruskog vlasništva u NIS-u.

Poskupljenje gasa od 60 odsto (ako se ugovor produži po istim uslovima) podrazumevalo bi dodatni trošak od 600 miliona evra godišnje za uvoz gasa. Ukoliko se ne bi produžio aranžman sa Gaspromom, cena gasa koju bi Srbija morala da plati bila bi još veća: po današnjim berzanskim cenama Srbija bi morala da plati godišnje između 2,5 i 3 milijarde evra na godišnjem nivou (prošle godine ukupan trošak za uvoz gasa iznosio je oko milijardu evra).

Ruski aranžman je, posebno u prethodnih pet godina, neuporedivo povoljniji od ostalih opcija za snabdevanje gasom. Zato nije nikakvo čudo da je Srbijagas prošle godine kupio samo simbolične količine (0,5 odsto) gasa od Azerbejdžana preko toliko hvaljenog interkonektora Niš-Sofija; cena tog gasa je prošle godine bila 30 do 100 odsto veća nego cena ruskog gasa, zavisno od perioda kupovine. Neko bi sa pravom zaključio da su u taj interkonektor džaba bačene zarad „diverzifikacije“.

Stanovništvo će biti ojađeno

Prirodni gas najviše se troši na grejanje i uskoro će toplane dobiti nove cenovnike od Srbijagasa, kao i individualni potrošači gasa jer će se tek u poslednjem kvartalu „preslikati“ povećanje cene nafte na cenu gasa po „naftnoj formuli“. Cene iz uvoza se moraju preneti na krajnje korisnike, osim ukoliko država ne odluči da iz budžeta snosi gubitak Srbijagasa. Trenutno, država iz budžeta plaća za rate za investicione kredite Srbijagasa, jer preduzeće ne može da servisira te obaveze; tako je iz budžeta prošle godine isplaćen garantovani dug te firme od 149 miliona evra. Zbog pritisaka MMF-a teško je očekivati da će država da preuzme i gubitke iz tekućeg poslovanja, tako da nas ove zime očekuje poskupljenje centralnog grejanja preko toplana od preko 50 odsto, kao i cene gasa za građane koje se greju direktno na gas. U odsustvu ruskog gasa, situacija bi bila znatno gora; po trenutnim cenama gasa na berzi, građani bi morali da plaćaju centralno grejanje bar 2,5 puta skuplje nego što ga trenutno plaćaju.