Novi ministar finansija mora hitno da obezbedi dve milijarde evra

U budžetu, po priznanju prvog potpredsednika vlade Vučića, ima para do kraja septembra, zbog čega će novi ministar finansija morati ozbiljno da zasuče rukave u pronalaženju kreditora.

Iako je odlazeći ministar finansija Mlađan Dinkić rekao da nasledniku ostavlja solidno popunjenu državnu kasu, čini se da su se naprednjaci, kojima će taj resor pripasti, ozbiljno nad njom zamislili. Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade, a po Dinkićevim rečima i budući premijer, već je javno saopštio da para za plate i penzije ima do kraja septembra. 

A šta onda? Država će ponovo morati da se zaduži, prema procenama stručnjaka, za bar dve milijarde evra. 

Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je Vučićeva izjava neprecizna, jer se plate i penzije ne plaćaju samo od para koje stoje sa strane, već i od tekućih prihoda. 

„Nama svakog meseca za plaćanje obaveze nedostaje 150 do 200 miliona evra. Dinkić je rekao da ostavlja 784 miliona evra, a kada se 300 miliona evra potroši u naredna dva meseca i ostane samo 400 miliona evra u rezervi, pali se crvena lampica“ – kaže ovaj stručnjak. 

Po Arsićevim rečima, za tekuće potrebe do kraja godine potrebno je da se zadužimo 700 do milijardu evra, ali je nepoznanica koliko još dugova dospeva na naplatu. Deo njih može da se refinansira, a deo ne. 

„Država mora sačuvati sposobnost da se zadužuje na komercijalnom tržištu pogotovo sada kada je jasno da do kraja godine nećemo dobiti zajam od 200 miliona dolara od Svetske banke i da zato što nema sporazuma s MMF-om nema ništa ni od ostatka ruskog zajma od 200 miliona dolara. Ipak, novi ministar finansija je nepoznanica zato što ne znamo kakvu će politiku voditi. Nije isključeno da on napravi zaokret prema MMF-u. U tom slučaju, cena našeg zaduživanja će pasti“ – smatra Arsić. 

Po njegovoj oceni, minus u državnoj kasi do kraja godine može da popuni samo velika emisija evrobondova na međunarodnom tržištu, što će povećati i spremnost domaćih investitora za kupovinu trezorskih zapisa. Sada je njihovo interesovanje za kupovinu dinarskih obveznica usmereno samo na kratkoročne emisije, dok ga i nema za one s dužim rokom dospeća. 

Arsić upozorava da je „medeni mesec” jeftinog zaduživanja prošao i da je baš zato Dinkićev savet da se zadužimo tri „jeftine” milijarde dolara kako bi otplatili skupe zajmove. 

„Sada možemo da dobijemo zajam s kamatama od šest, sedam odsto, što je identično ceni skupih zajmova koje smo uzeli. Povoljniji zajam možemo da dobijemo samo ako se radi o nekomercijalnom kreditu koji je politički motivisan. Međutim, cela ta priča o takvim zajmovima podseća me na situaciju posle 5. oktobra, kada je obećavano da će stići puno para, a nije, ili kada je, zarad izručenja Slobodana Miloševića obećavana donatorska konferencija. Rečju, obećanja se lako daju, a pare ne“ – kaže Arsić. 

Miroslav Zdravković, urednik sajta „Makroekonomija”, kaže da Dinkić nasledniku ostavlja likvidniju kasu, ali zaduženiju državu. 

„Javni dug je povećan od avgusta prošle do juna ove godine za 3,4 milijarde evra. Unutrašnji dug je povećan za 944 miliona evra. Spoljni za dve milijarde evra i indirektne obaveze za 454 miliona evra“ – kaže Zdravković. 

Da li je tačno da je Cvetković Dinkiću ostavio praznu kasu, a Dinkić nasledniku solidno punu? 

Zdravković objašnjava da je u julu prošle godine država na računima imala 151,5 milijardi dinara, dugovala je 303,2 milijarde dinara, a neto dug domaćem finansijskom sektoru iznosio je 151,7 milijardi dinara. U junu ove godine država je na računima imala 244 milijarde dinara (više za 92,5 milijarde), dugovala je 329,6 milijardi (više za 26,4), te je neto dug smanjen na 66,2 milijarde dinara (manje za 66,2 milijarde dinara). 

„Međutim, ovo smanjenje domaćeg duga nije bila posledica suficita u budžetu, već većeg zaduživanja zbog potreba da se finansiraju deficit i otplaćuju dugovi novim zaduživanjem. Od 3,4 milijardi evra novog zaduženja, što je 390 milijardi dinara, 66,2 milijarde dinara otišlo je na poboljšavanje likvidnosti budžeta, 181,4 milijarde dinara na finansiranje deficita, a 142,4 milijarde dinara na druge namene – investicionu potrošnju javnih preduzeća (indirektne obaveze), finansiranje izgradnje puteva, mostova, pokrivanje gubitaka dve banke, deficite drugih nivoa vlasti“ – kaže Zdravković. 

Po njegovom mišljenju, deficit do kraja godine može biti finansiran novim zaduživanjem ili upotrebom sredstava na računima države. Postoji rizik u slučaju naglog povlačenja banaka iz trezorskih papira, ali ovi papiri imaju ročnost koja nije koncentrisana u jednoj vremenskoj tački. 

„Budžet je likvidan, postoji mogućnost da se do kraja godine deficit dodatno smanji (većim primanjima i manjim izdacima), i sada je pravi trenutak da se krene sa projektovanjem budžeta za 2014. s drastično manjim deficitom. Za to je potrebna javna rasprava o načinima, merama i instrumentima, kako doći do manjeg deficita u 2014, a u 2015. zakonski ukinuti izraz deficit” – smatra Zdravković.