Hrana je nešto bez čega ne možemo zbog kalorija i nutrijenata koji pokreću naš organizam. Još jedno opšte pravilo je da bi naši obroci trebalo da budu relativno bezopasni, dok je igranje ruskog ruleta sa obrocima loša strategija preživljavanja.
Ipak, ljudi često vole da krše pravila, a to čine i sa hranom, ponekad na vrlo neobične i dekadentne načine. Ovo su primeri nekoliko „poslastica“ širom sveta kojima treba pristupiti sa velikim oprezom, a verovatno i uz nešto alkohola.
Sanakji
Poput jela posluženog na banketu Klingonaca iz Zvezdanih staza, Sanakji je koreansko jelo kojem verovatno treba pristupiti sa finom dozom hrabrosti, ali i sa ograničenim očekivanjima. Uostalom, ovo jelo se pre gleda kao test koji treba položiti, nego na ukusnu poslasticu.
A i kako bi moglo biti drugačije kada se govori o žvakanju treperavih krakova nekuvane, žive bebe hobotnice – a zaista morate sažvakati i to temeljno. Ako to ne učinite i neki deo hobotnice ostane živ, tkivo može pipcima da se prilepi za neki deo probavnog sistema poput grla i izazvati gušenje. Zabeleženo je desetak smrtnih slučajeva prilikom „uživanja“ u ovom jelu.
Fugu
Jedna od najpoznatijih opasnih hrana, ovaj obrok je gotovo ubio i Homera Simpsona. Fugu je ime ribe i jela pripremljenog od nje, a ona je vrsta otrovne ribe tetraodontidae. Njeni delovi, poput očiju i organa, sadrže otrov tetrodotoksin koji izaziva paralizu mišića i gušenje nakon konzumacije.
U Japanu su potrebne godine treninga pre nego što kuvar zakonski stekne pravo na pripremu tog jela. Fokus tog treninga nije uklanjanje otrovnih delova, već izračunavanje koliko toksina se sme ostaviti budući da takav obrok izaziva blagu opijenost i osećaj peckanja. Godišnje u Japanu umre u proseku šest ljudi usled trovanja fuguom.
Casu Marzu
Na početku, reč je o siru od ovčjeg mleka, koji se ostavlja da fermentira na otvorenom, što zapravo nije pametno činiti. Dok je sir izložen vazduhu, izložen je i mušicama koje u njega poležu svoja jaja. Uskoro ceo sir preplave crvi. Potom se sir konzumira, ali isključivo dok su crvi živi, jer ako su oni mrtvi – tada i sir postaje opasan za zdravlje.
Postoje neke metode koje mogu naterati crve da pobegnu pre nego što počne da se jede, ali to i dalje ne briše sećanje da su oni u tom smrdljivom siru bili. Prava je misterija kako je ovo jelo postalo delikates jer se po većini standarda ne kvalifikuje ni u hranu, ali ga vrlo veliki broj ljudi svakodnevno jede na Sardiniji.