Gde je najveći minimalac na svetu?
Veliki broj zemalja širom sveta ima zakonom propisan minimalac, ali gde je najveći minimalac na svetu i kako Srbija stoji na toj listi? Ako čujete frazu najveći minimalac na svetu, prvo što vam padne na ...
Materijalu od kog se prave bilbordi, takozvanoj PVC foliji, potrebno je 1.500 godina da se razgradi u prirodi. Mnoge kompanije se reklamiraju ovim putem, a nakon što se reklama „ubajati“ – dužne su da taj isti materijal recikliraju. Kako u Srbiji ne postoji mogućnost reciklaže ovog materijala, on se izvozi u inostranstvo, uz troškove transporta koji stalno rastu.
Šansu da bilbord ipak ostane u Srbiji i bude pretvoren u nešto drugo dalo je socijalno preduzeće EkoBag. Iskorišćene bilborde u svojoj radioni EkoBag kroji, u tašne, novčanike, fascikle, torbe za laptopove…
Na šalteru biroa za zapošljavanje, nakon što je dostala bez posla, Ivanki Stamenović je igrom slučaja u ruke dospeo projekat koji je žena (koja je bila pre nje stajala u redu) – odbila.
Taj projekat je bilo upravo ovo socijalno preduzeće EkoBag, a zahvaljujući svom znanju u oblasti dizajna i šivenju (kojim se bavi od svoje 11 godine), Ivaka je prihvatila ovaj posao.
Ovo socijalno preduzeće, koje postoji od 2009. godine u Srbiji, se izdvaja od drugih i po tome što zapošljava teže zapošljivu kategoriju žena – one koje su starije od 45 godina.
„Ponuda je bila primamljiva, projekat je podrazumevao sve što znam i volim da radim. Tražila sam kontakt telefon, pa sam zakazala razgovor. U tom trenutku sam imala 51 godinu. Na razgovoru za posao pokazala sam šta sam sve radila do tada. S obzirom da sam završila tekstilni dizajn, šila sam od 11 godine života“, rekla je Ivanka u razgovoru za Novu ekonomiju.
Posao je nakon obuke razrađen, međutim, mnogi od njih koji su bili na obuci su odustali od posla.
Ivanka je godinama bila uporna u želji da uspe i socijalno preduzeće podigne na noge. Zatim su usledili ugovori i saradnja sa raznim kompanijama koje posluju u Srbiji.
Kompanije nakon oglašavanja na javnim mestima, „bilbord“ predaju Ivanki koja zajedno sa još dve koleginice, napravi proizvode koje kompanije kasnije otkupe i na taj način nastave da se reklamiraju.
„Želeli smo da napravimo proizvode koji će biti konkurentni i atraktivni, a kompanije i dalje nastavljaju da se oglašavaju. Svi se čude kako nas tri uspevamo da sve sašijemo. Nas tri smo za 12 dana uspele da uradimo čak 100 torbi po porudžbini koje su jako zahtevne i imaju dosta delova. Ako smo to uspele, onda možete da zamislite koliko smo uporne da istrajemo u ovom poslu“, rekla je ona, dodavši da do sada nikada nisu kasnile sa isporukom rezultata svog rada.
Stamenović je dodala da je pre pandemije koronavirusa posao „išao mnogo bolje nego sada“, jer su se kompanije oglašavale a onda proizvode delile na konferencijama.
Međutim, u toku pandemije nije bilo konferencija, pa je ovo preduzeće prema njenim rečima, imalo samo troškove.
Repro materijal koji je potreban za izradu torbi, rančeva, nesesera i ostalih proizvoda je poskupeo u međuvremenu, a neki od dobavljača su zatvorili svoje firme u toku pandemije, pa je to EkoBag-u postao dodatan problem.
Ipak, Ivanka ima ideju za novi projekat preko kojeg planira da zaposli još žena, koje su mlađe, ali teško zapošljive na tržištu rada i razradi nove proizvode od padobrana i platna za jedrilice.
Kako je istakla, sigurna je da se od socijalnog preduzetništva može živeti, ali je napomenula da su mnogi nestrpljivi, da „ne može sve preko noći“, da je potrebno vreme za napredak socijalnog preduzetništva i da mnogi odustaju od ovakvih prilika za zapošljavanje.
Na pitanje šta je razlog zbog kog postoji mali broj socijalnih preduzeća u Srbiji, rekla je da misli da je to „neupućenost ljudi u postojanje socijalnog preduzetništva“, nezainteresovanost, ali i mnogo stvari koje „zamaraju preduzetnike“.
Dodala je da bi za socijalna preduzeća bilo dobro da imaju još veće olakšice, kao i da treba osluškivati socijalne preduzetnike, njihove probleme i ukazivanja na nedostatke ali i dobre strane socijalnog preduzetništva kako bi se situacija u ovoj oblasti poboljšala.
Kao poseban problem dodala je i svest i zainteresovanost ljudi za ekološke teme, kao i nepoznavanje vrednosti proizvoda socijalnih preduzeća.
Preuzimanje delova teksta je dozvoljeno, ali uz obavezno navođenje izvora i uz postavljanje linka ka izvornom tekstu na novaekonomija.rs
Veliki broj zemalja širom sveta ima zakonom propisan minimalac, ali gde je najveći minimalac na svetu i kako Srbija stoji na toj listi? Ako čujete frazu najveći minimalac na svetu, prvo što vam padne na ...
Izgledi za zaradu tokom života su nešto na šta većina od nas obraća pažnju pri izboru buduće profesije. Kao i kod nas, u Americi se gleda buduća finansijska korist od diplome. Iako Amerikanci mogu naći odlič...
Visoke cene osnovnih životnih troškova mogu drastično uticati na kvalitet života u nekoj državi - činjenica sa kojom su se Srbi i više nego upoznali u proteklih par godina. Od troškova stanovanja do cena nam...
Cene u Beogradu su u neprestanom porastu, te ne čudi činjenica da građani Srbije u poslednje vreme mnogo više razmatraju život u unutrašnjosti. Najjeftiniji gradovi u Srbiji postaju sve više privlačni mlađoj...
PREMIUM sadržaji na platformi NovaEkonomija.rs Inforamcije koje imaju dodatnu vrednost
POGLEDAJ SVE