Women on the Way: Žene koje „usputno“ kroje novu modu

Socijalno preduzeće „Women on the Way“ nastalo je pre nešto više od dve godine, kada je Katarina Ejdus, direktorka preduzeća, pisala svoj master rad o ženama izbeglicama. Na ideju da osnuje socijalno preduzeće došla je kroz razgovor sa ženama koje su u Srbiju došle sa raznih strana sveta, jer je shvatila da im je potrebno ne samo da ispune vreme svog boravka u našoj zemlji, već i da se osete dobrodošlim i iskažu svoje talente i veštine.

„Women on the Way“ je nastao kao održivi modni brend, koji kroz svoj dizajn promoviše kulture iz kojih dolaze žene izbeglice, a koje su svoje utočište pronašle u Srbiji.

„Kako je šivenje vrlo lako naučiti, a one su već posedovale tu veštinu, zaključila sam da bi to bio idelan način da se one angažuju. Naša misija se zasniva na feminizmu, interkulturalnosti i slobodi, i to su vrednosti koje kroz dizajn i rad promovišemo“, rekla je Ejdus u razgovoru za Novu ekonomiju.

Trenutno je u ovom socijalnom preduzeću angažovano pet Ukrajinki iz Centra za azil u Vranju koje šiju, pletu i vezu odeću i asesoare za „Women on the Way“.

Katarina Ejdus, socijalno preduzeće Women on the WayIzvor: Women on the Way

Na pitanje na koji način se obavlja posao i kao izgleda jedan radni dan u ovom preduzeću, Ejdus je rekla da je istraživanje koje je sprovela za master rad pokazalo da ženama više odgovara fleksiblni angažman, kako bi bile u mogućnosti da brinu o deci, porodici i domu, pa je tako i sam posao organizovan.

„Tako da je ‘Women on the Way’ koncipiran kao prilika za dodatnu (ili bilo kakvu) zaradu, pored velikih obaveza oko porodice. Sama ideja socijalnog biznisa je i nastala usled društvene potrebe da se ove žene ekonomski osnaže i ceo biznis je prilagođen potrebama upravo tih žena i njihovih životnih okolnosti. Žene u Centru za azil u Vranju kombinuju porodične obaveze poslom u satima kada njima odgovara. Uglavnom se sve dogovaramo u hodu, one su vrlo preduzimljive i raspoložene za kreiranje najrazličitijih tekstilnih proizvoda“, rekla je ona.

Prozivodi koji nastaju prodaju se putem sajta, a vrlo često se mogu sresti i na marketima kao što je na primer Beogradski noćni market, dok je u planu da proizvode uskoro plasiraju i u jedan beogradski „concept store“.

„Kada su sredstava za prozivodnu u pitanju, do sada smo uglavnom aplicirali za projektnu podršku, male grantove, kao i inkubatore za socijalne biznise. Šijemo tekstilne predmete po porudžbini kompanija i organizacijama, za velike događaje i konferencije. Zaradu od prodaje ulažemo u rad socijalnog preduzeća, tako da se i samofinansiramo“, istakla je Ejdus.

Da li socijalna preduzeća mogu da opstanu?

Na pitanje da li je socijalno preduzetništvo u Srbiji održivo i može li se bez nekog vida dodatne finansijske podrške poslovati, Ejdus je istakla da je ono i dalje „oblast u povoju“.

„Kako je socijalnih biznis biznis koji u biti želi da doprinese rešenju nekog društvenog ili ekološkog problema – cilj nije akumulacija profita, već da se profit ulaže u rad preduzeća. Društvo je to koje bi trebalo da prepozna važnost postojanja i rada socijalnih preduzeća, da kupuje proizvode od njih, da daju priliku socijalnoj ekonomiji. Nažalost, i dalje nije realno da se finansiramo samo iz prodaje proizvoda, tako da dosta zavisimo od projektne podrške“, kazala je ona.

Od izazova sa kojima se suočava kao socijalna preduzetnica, Katarina je izdvojila pitanje načina promovisanja vrednosti proizvoda koje „Women on the Way stvara“.

To zaista nije lako u ovakvoj ekonomskoj situaciji u kakvoj je naša država i sa kontinuiranim rastom cena svega, pa samim tim i nabavnih materijala. Kupovna moć potrošača opada, tako da se mnogo trudimo da iskomuniciramo zašto je naš proizvod važan, da ljudi ovom kupovinom ne samo da dobijaju lep komad garderobe – već i osnažuju žene kojima je to preko potrebno.

Kao prednost postojanja socijalnih preduzeća navela je humaniji pristup radu, zapošljavanju, društvu i odnosu prema životnoj sredini. Istakla je da je zaista važno da socijalna ekonomija postoji i više zaživi u Srbiji.

„To su biznisi koji rade fenomenalne stvari za ovo društvo, vredi ih podržati“, istakla je ona.

Ipak, tu su i prepreke

Iako Zakon o socijalnom preduzetništvu u Srbiji postoji već dve godine, i dalje se mali broj proizvođača odlučuje na registrovanje socijalnih preduzeća. Razlog za ovo Katarina Ejdus vidi u „nepostojanju programa koji bi trebalo da (zakon) sprovede“.

Dodala je da je taj program i dalje u fazi pregovaranja i donošenja, a da bi on trebalo da olakša socijalnim preduzećima rad i pruži im podršku kroz razne administrativne mere i olakšice.

Moda na Festivalu drugačije mode

„Women om the Way“ će ove subote, 20. aprila, učestvovati na Festivalu drugačije mode na Dorćol Platz-u u Beogradu. Taj Festival je, kako je Ejdus rekla, inicijativa koju je zajedno pokrenula sa osnivačicom platforme za promociju održive mode „Nitna“ Natašom Niškanović.

„Osim što proizvodimo održive tekstilne predmete, važno nam je da se o održivoj i drugačijoj modi govori i da u Srbiji pokrenemo narativ da je drugačija moda (od brze mode) moguća, dostupna i da postoje sjajne žene širom Srbije koje je kreiraju“, kazala je Ejdus.

Na Festivalu drugačije mode će 20 brendova i inicijativa koje uglavnom vode žene iz cele Srbije, predstaviti svoj rad, a posetioci će moći da njihove kreacije kupe.

Na Festivalu će biti održan i masterclass, dve radionice, izložba, a ulaz na festival i sve radionice je besplatan.

OD PAKLICE CIGARETA DO GRAFIČKOG PAPIRA