OD PAKLICE CIGARETA DO GRAFIČKOG PAPIRA

Od šest vrednih ruku iz Kragujevca i paklica cigareta koje građani svakoga dana donose u prostorije socijalnog preduzeća Zadrugarstvo, nastaje verovali ili ne- grafički papir.

Preko crowdfunding kampanje koje je pokrenuta u leto 2022. godine, direktorka Zadrugarstva Tamara Popović, sakupila je sredstva za opremanje radionice i pokrivanje najvećeg dela troškova za preduzeće u prvih godinu dana rada. Sve reciklažne sirovine, prema njenim rečima, dolaze iz zajednice, pa je tako Zadrugarstvo jedinstveni primer socijalnog preduzeća koje je nastalo iz solidarnosti i aktivacije građana.

Ideja da osnuje takvo preduzeće došla je kao odgovor na skromnu ponudu socijalnih usluga za odrasle osobe sa teškoćama u razvoju u Kragujevcu. Do njegovog osnivanja, jedini vid usluge za osobe sa teškoćama u razvoju u poslednjih 30 godina bio je neki vid dnevnog boravka, odnosno usluge bazirane na medicinskom modelu.

„Dobro je da takav vid usluge postoji, ali nikako ne sme biti i jedini, budući da ne unapređuje inkluziju niti samostalnost osoba sa invaliditetom. Moja porodica se često susretala sa problemom nalaženja adekvatne socijalne usluge za mog brata. Usled nedovoljne ponude koja bi mom bratu i njegovim drugarima pružila mogućnost za osamostaljivanje, rodila se ideja o pokretanju socijalnog preduzeća u Kragujevcu“, kaže Tamara Popović.

Podrška je važna

Cilj programa Zadrugarstva je da, kroz radno obučavanje, osposobi korisnike za samostalan život.

Za sada, samo tri korisnika marljivo rade u tom socijalnom preduzeću, ali je u planu da ove godine radionica proširi kapacitete i time stvori uslove za obučavanje još troje korisnika.

„Naša inkluzivna radionica je prevashodno orijentisana na odrasle osobe sa teškoćama u razvoju. Prema našem zakonu, oni se kategorizuju kao osobe sa invaliditetom treće kategorije, čime im je uskraćeno pravo na rad i privređivanje, a time i mogućnost za ekonomsku nezavisnost i osamostaljivanje. Ovim projektom želimo da pokažemo da oni poseduju nebrojene talente i sposobnosti i, iznad svega, veliku motivaciju da doprinose i osećaju se korisnima“, kaže Popović.

Na pitanje kako protiče dan u radionici, Popović kaže da je radionica otvorena svakog radnog dana od 10 do 15 časova, a da su aktivnosti unutar nje podeljene na dva bloka od po dva sata, sa pauzom između za užinu i rekreaciju.

„Obično se jedan radni blok koristi za čišćenje, sortiranje i reciklažu iskorišćenih paklica cigareta, a drugi za ručnu proizvodnju papira. Novodobijeni reciklažni papir se ostavlja na sušenje preko noći, ujutru se ‘skine’ sa ploča za sušenje, nakon čega sledi završno ispravljanje papira, sečenje na željene formate i pakovanje“, navodi Popović.

U toku radnog dana, proizvede se ručno oko 60 komada papira A4 i A3 formata, recikliranjem paklice, tako da svaki komad papira prođe kroz prste zadrugara i napravljen je sa puno ljubavi i pažnje.

Reciklirani papir je kao takav izuzetno pogodan za grafike, crtanje, lasersku štampu i pogotovo za tehnike mehaničke štampe, poput linoreza i drvoreza.

Kupci su najrazličitijeg profila, od umetničkih entuzijasta, studenata dizajna, školaraca i njihovih roditelja, preko mladih, urbanih ljudi koji, uglavnom za poklone, kupuju grafike i kalendare koje Zadrugarstvo izrađuje.

Izvor: Socijalno preduzeće ZadrugarstvoIzvor: Socijalno preduzeće Zadrugarstvo

U prvoj godini reciklirali 25 gradskih kontejnera

Prema rečima Tamare Popović, Zadrugarstvo je trenutno u drugoj godini poslovanja i polako pravi tranziciju ka B2B modelu.

Trenutno sarađuju sa par lokalnih kompanija za koje izrađuju promotivne proizvode na recikliranom papiru.

Paralelno sa radom u inkluzivnoj radionici, Zadrugarstvo aktivno zagovara i teme očuvanja životne sredine i poziva zajednicu da se uključi u proces prikupljanja reciklažnih sirovina. Tako se građani, pored postojećih reciklažnih punktova na prometnim gradskim lokacijama, samoinicijativno organizuju na svojim radnim mestima i u stambenim zajednicama, sakupljaju i donose iskorišćene paklice cigareta koje ovo udruženje koristi kao sirovinu za izradu papira.

„Svake nedelje dobijamo iz zajednice velike količine iskorišćenih paklica cigareta za reciklažu. U kontekstu sakupljanja sirovina, morala bih da istaknem jug Srbije, odnosno Niš, Leskovac i Pirot, gde nekoliko entuzijasta redovno organizuje sakupljanje paklica u osnovnim školama, vrtićima, apotekarskim ustanovama. Beskrajno smo zahvalni svakom sakupljaču, koji nam aktivno obezbeđuje sirovine za rad. U prvoj godini rada smo na taj način sakupili, prečistili i reciklirali 25 gradskih kontejnera paklica“, istakla je Popović.

Na pitanje u čemu „oskudevaju“, Popović ističe da je to pre svega prostor, jer planiraju da u skorije vreme radionicu presele u veći. On bi im, kako je rekla, dao mogućnost da prošire kapacitete i uključe još lica iz ranjivih grupa u proces obuke za reciklažu i ručnu proizvodnju papira.

„Tržišne cene poslovnog prostora su previsoke za naš trenutni promet, tako da zavisimo od ponude lokala u javnom vlasništvu. Nadamo se da ćemo uskoro dobiti priliku da naša radionica pređe u veći prostor, koji neće biti samo proizvodni, već mesto susreta, kreativnosti i razmene“, rekla je ona.

Izvor: Socijalno preduzeće ZadrugarstvoIzvor: Socijalno preduzeće Zadrugarstvo

Oplemenjivanje lokalne zajednice

Vlada Srbije je nedavno usvojila Uredbu na osnovu koje će socijalnim preduzećima moći da se dodele sredstva za razvoj. Tako će iz državnog budžeta i budžeta autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave moći da se izdvoje sredstva za pomoć socijalnim preduzećima.

Trenutno, lokalna samouprava ustupa Zadrugarstvu prostor za radionicu po beneficiranoj zakupnini, a, prema rečima direktorke, samouprava je više puta i izrazila želju da se uključi u buduće akcije i pomogne rad Zadrugarstva.

„U prvoj godini poslovanja pokrenuli smo program pod nazivom Klub prijatelja Zadrugarstva za poslovne partnere, gde mesečnim donacijama kompanije ostvaruju pristup našim proizvodima i uslugama po posebnim pogodnostima. Nekoliko lokalnih kompanija je prepoznalo važnost naših zalaganja za zajednicu, ali i kvalitet naših proizvoda i odlučilo se da nas podrži na taj način“, rekla je Popović.

Kako je istakla, socijalna preduzeća i nastaju iz brige za najmilije, potrebe da budu osnaženi i da im se pruži podrška u savladavanju dnevnih izazova.

„Najveća vrednost socijalnog preduzeća je oplemenjivanje lokalne zajednice, jačanje inkluzivnosti i emotivni i profesionalni razvoj naših korisnika. Zamislite našu satisfakciju kada korisnik dođe samostalno ujutru u radionicu sa osmehom, jer su ga na putu ka radionici prepoznale komšije i pohvalile njegov rad“, rekla je Popović.

Zakon ne pokriva sve aspekte

Iako Zakon postoji već dve godine, u Srbiji je registrovano manje od deset socijalnih preduzeća.

Na pitanje šta smatra da je razlog tome, Popović je navela da zakon pored pravne osnovice, ciljeva, načela, oblasti delovanja, načina registracije preduzeća, ipak ne pokriva sve aspekte.

Kako je navela, tema socijalnog preduzetništva je dosta osetljiva, kompleksna i verovatno zakonom nije bilo moguće rešiti sva pitanja.

„Definitvno je potrebno produbiti zakon i doneti podzakonske akte i uredbe. Sa druge strane, službenici u javnim institucijama slabo poznaju zakon i najčešće nisu u mogućnosti da odgovore na kompleksnije nedoumice u vezi sa socijalnim preduzetništvom“, rekla je ona.

Dodala je i da javne institucije poput Privredne komore, Zavoda za zapošljavanje, Poreske uprave, moraju da donesu petogodišnji plan mera pospešivanja razvoja socijalnog preduzetništva.

A do tada „status socijalnog preduzeća ima malo značaja i ne predstavlja suštinsku razliku u odnosu na poslovni model udruženja sa registrovanom privrednom delatnošću“.

„Takođe, postoji još nekoliko tema koje je neophodno uvezati sa zakonom, poput usklađivanja sa zakonom roditelj-negovatelj, revidiranjem učešća kompanija u finansiranju zarada osoba sa invaliditetom, a treba uraditi i reviziju prava na rad i privređivanje osoba sa invaliditetom treće kategorije u kontekstu novih zakonskih promena. Tek nakon toga moći ćemo da imamo plodno tlo za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji“, zaključuje Tamara Popović.