Dve godine ograničenja cene goriva: Sva je prilika da će ona potrajati

Srpski uvoz nafte se diverzifikuje od 2021. godine, iako su evropske sankcije na uvoz energentata iz Rusije počele da (postepeno) stupaju na snagu godinu dana kasnije. Već te 2021. godine, Srbija je naftu najviše uvozili iz Iraka, Norveške i Rusije, da bi se naredne godine u uvoznom miksu našla i Ukrajina sa veoma malom količinom. Od prošle godine, tu je i Azerbejdžan kao uvozna destinacija.

Napori da Srbija diversifikuje snabdevanje naftom su uvek dobri, jer jedna država kroz nju dobija veću energetsku bezbednost.

Cena goriva koja je u Srbiji veća nego u drugim državama regiona može da se pravda time što se nafta ne proizvodi u Srbiji, ali i „duplom državnom kontrolom“, odnosno uticajem na cenu kroz akcize i aktuelno limitiranje cene derivata.

Uoči poslednjeg povećanja akciza, a nakon dve godine uredbe o ograničenju cena naftnih derivata, većina sagovornika Nove ekonomije koji posluju u energetici misle da se u Srbiji neće promeniti odluka o regulisanju cena. Uredba koja je na snazi treba da istekne krajem jula, ali je u dva navrata već produžavano njeno trajanje.

„Ne očekujem velike promene u domaćoj regulativi koja se odnosi na cene naftnih derivata. Tekuća domaća regulativa naftnih derivata je plod kompleksne geopolitičke situacije koja je dovela do nestabilnosti globalnog naftnog tržišta. U takvim okolnostima, ne postoji veliki izbor za državu osim da ona interveniše putem regulacije cena goriva u većoj ili manjoj meri, što je Srbija i učinila,“ kaže Ivan Brajović, potpredsednik udruženja UTNGS i direktor kompanije T-Nafta Beograd.

Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić sa druge strane kaže da nema adekvatan odgovor šta se u Srbiji dešava kada su cene nafte u pitanju, osim da isporuke variraju u zavisnosti od pojedinačno ugovorenog posla.

„Svaka od tih ugovorenih količina nafte prati sudbinu i konkretne cene aranžmana prema kojem je ugovorena. Onda nemate jedno rešenje i ne pomaže, na primer, da pratite cenu na Londonskoj berzi ili iz Rusije, koje ja kao ekonomista pratim. Ako analizirate tendencije, onda gledate i fjučerse (ugovorene cene za isporuke u budućnosti). Kada pogledate cene poslednjih 20 godina, najveće ‘iskakanje’ je bilo 2008. godine, kada je bila i globalna kriza i kada je došlo do eksplozije (cena). Da zaokružimo, tada cene su išle i do 150 dolara za barel. Za sve kompanije koje planiraju, projektuju oni to i rade na bazi fjučersa. Tu dolazimo do spoznaje interakcije robe i tržišta, a svaki ozbiljniji privrednik će imati tri scenarija“, kaže Đukić.

Ivan Brajović podseća da je Srbija, radi obezbeđenja energetske stabilnosti u uslovima ekstremnog porasta cena naftnih derivata u 2022. godini, „država postupila odgovorno“, privremeno smanjujući akcize na motorna goriva (dizel i benzin), mada to nije učinila i za tečni naftni gas (TNG).

„Pošto je Srbija zavisna uvoza od nafte, nemoguće je izolovati domaće cene goriva od međunarodnih cena nafte kao sirovine iz koje ta goriva nastaju. To praktično znači da će domaće cene goriva pratiti trajektoriju cena nafte, kako rastuću, tako i opadajuću. Pri tome, državne mere imaju za cilj da obuzdaju previsoki porast cena goriva i time spreče širi inflatorni trend koji obično nastaje kao posledica prevelikih skokova cena goriva kao ključnog inflatornog okidača“, kaže direktor T-nafte.

Odakle Srbija uvozi naftu?

U 2021. godini Srbija je uvezla ukupno 2,6 miliona tona nafte (ukupna vrednost 1,34 milijarde dolara) i to iz Iraka 1,6 miliona tona (755 miliona dolara), iz Rusije 570.254 tone (331 miliona dolara), Norveške 88,392 tone (46,2 miliona dolara) i EU 7.723 tona (4,2 miliona dolara).

Naredne godine taj odnos izgleda malo drugačije pa od ukupno uvezenih 3,4 miliona tona (2,3 milijarde dolara) prednjače Irak i Rusija sa 1,8 i 1,6 miliona tona (1,2 milijardi dolara i 1,05 milijardi dolara), slede EU i Ukrajina sa 17.032 tona (14,6 miliona dolara) i 69 tona (62.400 dolara).

Prošle godine od ukupno uveznih 3,5 miliona tona (ukupno 1,9 milijarde dolara) nafte ponovo najviše dolazi iz Iraka 1,5 miliona tona (851 milion dolara), potom Norveške (540.278 tona vrednih 357 miliona dolara), iz Rusije (434.045 tona vrednih 216 miliona dolara).

Zatim slede Azerbejdžan sa 94.885 tona (63,7 miliona dolara), EU sa 10.692 tona (7,4 miliona dolara) i Ukrajina sa 347,7 tona (279.000 dolara). Ostatak dolazi iz svih drugih zemalja.

„Teoretski, Srbija može uvoziti naftu sa svih destinacija, uključujući i Rusiju kojoj nismo uveli sankcije. Međutim, pošto hrvatski Janaf zbog sankcija odbija da iz Omišlja prepumpava naftu ruskog porekla, Srbija je primorana da uvozi druge tipove nafte ne-ruskog porekla: CPC Blend i KEBCO iz Kazahstana, Kirkuk iz Iraka, Johan Sverdrup iz Norveške i dr. Uz određena tehnološka podešavanja, Rafinerija nafte u Pančevu može preraditi gotovo sve tipove nafte, razlike se ogledaju samo u randmanu prerade“, objašnjava Brajović.

Geopolitika i cena nafte

Šta će biti mogući geopolitički događaji koji će najviše uticati na cenu nafte u svetu? Od događaja koji su usko vezani za cenu nafte na tržištu biće bitne buduće kvote OPEC+ (prvenstveno Rusija i Saudijska Arabija), Ukrajinski konflikt, latentna geopolitička žarišta u azijsko-pacifičkom regionu (Tajvan i Severna Koreja) i dinamiku povećanja učešća alternativnih izvora energije u ukupnom pulu energetske potrošnje (biomasa, vetro-, hidro-, solarna, geotermalna i nuklearna energija).

Prema rečima Brajovića, u prvom redu, to je dalji razvoj sukoba na Bliskom Istoku koji pogađa dve ključne vodne arterije kroz koje se transportuje bliskoistočna nafta: Bab-El-Mandeb i Hormuz.

„Naime, ako jemenski Huti obnove raketiranje komercijalnih brodova u moreuzu Bab-El-Mandeb (kroz koji prolazi oko devet odsto prekomorskih isporuka nafte u svetu), nafta će morati da putuje oko Roga Afrike, što dodaje 15 do 20 dana puta i povećava cenu nafte na račun povećanja troškova transporta za četiri do šest dolara po barelu. U tom scenariju, bliskoistočna nafta u Evropu više neće ići po najkraćoj putanji Hormuz – Bal-El-Mandeb – Suec – Med, već će ići kroz Hormuz i dalje oko roga Afrike“.

I drugi, onaj crnji scenario koji može još značajnije da utiče na cene nafte.

„U pesimističkom scenariju, koji podrazumeva dalju eskalaciju prethodno započetog direktnog sukoba između Irana i Izraela, Iran može blokirati moreuz Hormuz, kroz koji prolazi 20 odsto ukupne količine nafte koja se potroši u svetu. U tom scenariju, može doći do duboke energetske krize, a cena nafte može dostići nivo od 140 dolara za barel. Ipak, ovo je manje verovatni scenario zbog predstojećih predsedničkih izbora u SAD“, kaže Brajović.

Izbori za predsednika u SAD su u novembru i njihovi glasači se opredeljuju za „onog predsedničkog kandidata koji može garantovati umerene cene goriva na benzinskim pumpapa“.

Obuzdavanje cene od strane Bajdenove administracije uoči izbora će predstavljati snažan kontra-faktor koji paralelno sa aktivnostima na planu postizanja ugljenične neutralnosti može oboriti cenu nafte.

I drugi analitičari na tržištu čekaju završetak izbora u SAD, uostalom amerikanci su naučili lekciju davnih sedamdesetih.

Tokom arapsko-izraelskog rata 1973. godine, arapski članovi Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC) uveli su embargo protiv SAD zbog njihove odluke da ponovo snabde izraelsku vojsku i time im ojačaju poziciju u pregovorima.