POSLEDNJI DINAR TROŠIM NA LJUDE KOJE VOLIM

Volim da primam poklone, ali najveća radost za mene je kada ja darujem druge. U radosti dragih ljudi uživam kao dete

Da li se sećate na šta ste potrošili svoj prvi honorar/zaradu?

Prvi posao koji sam radila preko leta bio je u jednoj šivari, u sektoru čišćenja garderobe od viška konca. Taj rad nije bio fizički težak, ali izuzetno naporan jeste, a dnevnica nedovoljna za velike ideje jednog srednjoškolca, tako da sam vrlo brzo napustila svoj prvi neslavni posao. Zarađeni novac potrošila sam sa mlađom sestrom na sladolede, sendviče iz omiljene sendvičare i par krpica iz jedne lokalne radnje.

Plaćate li radije gotovinom ili karticom?

Češće plaćam karticom jer živimo u vremenu u kome je ona olakšica na više nivoa, ali gotovina mi je mnogo draža jer me suočava sa realnim stanjem u novčaniku. Njegovo fizičko „mršavljenje“ jedine su uzde za moje kupoholisanje.

Na šta biste potrošili i poslednji dinar?

Poslednji dinar sam oduvek trošila na ljude koje volim, što i dan-danas radim. Kad god sam u prilici gledam da izvedem, počastim, ugostim, iznenadim drage ljude. Prema sebi i svojim potrebama sam, s druge strane, izuzetno škrta. Nije mi teško da na sebi štedim zarad drugih. To je moj način i čini me srećnom. Mnogi me ne razumeju, dok me drugi neretko nazivaju lafom i džekom zbog toga. Volim da primam poklone, ali najveća radost za mene je kada ja darujem druge. U radosti dragih ljudi uživam kao dete.

Da li imate neki „trik“ za uštedu?

Imam trik da kod honorarnih angažmana kasnim sa fakturisanjem. Mnogi poslodavci godinama nisu mogli da shvate kako je moguće da sam ja jedina koja ne zove da traži svoju zaradu već oni mene ganjaju da im omogućim isplatu svoje davno ostvarene zarade. Ja imam svoje blokče u koje zapisujem sve detalje o svojim angažovanjima i do krajnjeg trenutka ne preuzimam zaradu. Na taj način krijem novac od sebe, a moji poslodavci su moj imaginarni sef.

Kada treba da prištedite, čega se prvo odreknete?

Prvo se odričem izbora hrane. Mnogo volim da jedem, uživam u ukusima, dosta sam probirljiva, ali kada dođe do trenutka da treba „prikočiti“, prvo sužavam jelovnik.

Najbesmislenija stvar na koju biste potrošili mnogo novca?

Uvek i uvek patike. Jedna sam od onih „patikomanijaka“. Odmalena sam ih obožavala i nikad mi ih nije dosta. Prodavci u okolnim sportskim radnjama to jako dobro znaju s obzirom na to koliko ih često posećujem, kao da idem na izložbu. Pratim modele, cene, popuste, preostale brojeve… Često se zaljubim u neke patike, tada je mom buđelaru siguran kraj. Odmah pravim finansijsku strategiju kako i gde da uštinem da nove patike ne bi došle kao teret u kuću. Sreća je što muž ima apsolutno razumevanje za tu moju stranu, pa me i sam neretko iznenadi nekim parom.

Na šta ste dali novac i rekli „vredelo je svake pare“?

Dosta je stvari koje bih mogla da nabrojim, ali ću izdvojiti dve – klavir i kućni bicikl. Klavir je moja prva ljubav i bez njega se osećam kao riba bez vode. Mnogo sam toga komponovala na njemu, mnogo toga odsvirala, tako da se zaista isplatio do poslednjeg dinara, kao i bicikl koji je, posle teške povrede kolena, morao da bude uvršten u moj svakodnevni trening kao terapija. 

Za šta ste pre govorili da nikada ne biste kupili, a sada je redovno na spisku za kupovinu?

Zaista sam mislila da se žuti šećer nikad neće naći u mojoj kuhinji. Neopisivi sam ljubitelj slatke kafe i veoma sam ga dugo odbijala, ne priznajući ga kao šećer uopšte. Međutim, pre nekih sedam godina, kada sam se posvetila ozbiljnom, svakodnevnom treniranju i zdravoj ishrani, žuti šećer od trske postao je neizostavni sastojak na spisku za svakodnevnu kupovinu.