Za Ministarstvo rudarstva i energetike kriza još nije gotova

U energetskoj krizi su stradali mali trgovci električnom energijom, a dominacija Elektroprivrede Srbije na tržištu se produbila. Slučaj nije bio ekskluzivan za Srbiju, širom Evrope su mali i srednji dileri struje zatvarali svoje poslovanje. U međuvremenu su se pojavile nove kompanije, tako da tržište počinje da se oporavlja, ali sa novim igračima

Kako kažu iz Ministarstva rudarstva i energetike, tokom energetske krize, Elektroprivreda Srbije – EPS je primenjivala preporuku Vlade RS za cenu električne energije na komercijalnom snabdevanju, kojom je država zaštitila domaću privredu od drastično visokih tržišnih cena električne energije i kojom je bilo omogućeno održivo poslovanje privrednih subjekata u Republici Srbiji. S obzirom na to da su se cene električne energije na organizovanim tržištima električne energije stabilizovale i za sada imaju opadajući trend, EPS je od 1. maja ponudio izmenu ugovora, odnosno nove ugovore, koje zaključuje po tržišnim cenama, koji su u proseku niži za oko 20 odsto.

„Očekujemo da se, prestankom energetske krize na stabilizovanom tržištu, pojavi više snabdevača na komercijalnom snabdevanju, s obzirom na to da je za tržište električne energije jako važno da se uspostavi konkurentnost“, navode iz Ministarstva rudarstva i energetike.

Srbija je još 2014. godine otvorila tržište za trgovanje električnom energijom. Zakon dozvoljava bilo kome, ne samo privrednicima, da mogu da izaberu svog snabdevača strujom.

„Problem svih zemalja na Balkanu je to što svi mi imamo inkubente, odnosno te velike elektroprivrede koje drže veliki deo tržišta. Naše tržište električne energije je visoko koncentrisano, imamo jednog velikog igrača koji radi. Pojavljivali su se povremeno snabdevači, ali politika cena EPS-a je bila takva da kada se gledaju tržišni uslovi, uvek bude u nižem tržišnom rangu sa cenama. Na taj način vrlo je teško nekom manjem snabdevaču da uđe na tržište. Utakmica je takva da kada vi imate svoju proizvodnju električne energije, uvek možete da ponudite malo bolje uslove nego kod trgovca koji mora da kupi, pa da proda i da radi za tu neku maržu“, kaže Željko Marković, direktor u SCITECH d.o.o. i nekadašnji direktor u EPS-u.

Poređenje sa okruženjem i Evropskom unijom

Naš sagovornik, koji je i sam prošao kroz zatvaranje jedne takve firme, želeo je da ostane anoniman. Kako kaže, nije više vlasnik, ali je i dalje savetnik u poslu sa električnom energijom. Mnogi manji trgovci su u poslednje dve godine bili primorani da zatvore svoje poslove. To se dešavalo odmah posle kovida i, praktično, zbog visokih cena struje koje su tada bile, mali snabdevači strujom nisu mogli to da prežive, ali to je u celoj Evropi bila manje-više situacija.

Čak su i velike privatne firme u Češkoj, Poljskoj, Austriji, Velikoj Britaniji otišle u likvidaciju ili su bankrotirale. Skoro 60 odsto svih energetskih kompanija u Evropi je 2021. godine prestalo sa radom iz različitih razloga. Najvećim delom su akcionarska društva i velike državne firme uspeli da prežive tu situaciju, ali nigde nije ostao monopol kao što je ostao u Srbiji“, navodi naš sagovornik.

Firma im je zatvorena tako što su upali u dugove, a kada im je prekinuta balansna odgovornost nisu mogli više da isporučuju struju. Usledio je sastanak sa Elektromrežom Srbije i u Ministarstvu, gde su odbili da im u kriznim vremenima omoguće da nastave da snabdevaju svoje kupce i vrate im balansnu odgovornost, a da bi mogli da otplate dug u roku od dva meseca. Ovaj predlog je došao od same kompanije.

„Međutim, više su hteli da ostave taj dug nego da dozvole da se mi, zajedno sa EPS-om, borimo u tim teškim vremenima“, kaže naš sagovornik.

Marković objašnjava da su energetskoj krizi različito pristupale elektroprivrede u okruženju, odnosno u Evropskoj uniji. Da ne bi narušavale tržište, pustile da te cene budu i 300 i 400 i 500 evra po MWh, ali su naplaćivale, onima koji nisu bili proizvođači iz gasa nego iz nekih obnovljivih izvora energije, porez na ekstraprofit, te su od tih para davali subvencije da bi smanjili cene električne energije.

„Kod nas je to urađeno na drugačiji način. EPS je i inače snabdevao praktično 95 odsto a možda i više tržišta, a u tom trenutku pošto se nisu hedžovali, snabdevači su bili propali kad je počela kriza jer su potpisali ugovore na 60 i nešto evra, a morali su da kupuju na tržištu po 100 ili 200 evra po MWh. Oni to nisu mogli da izdrže, tako da je onda EPS preuzeo praktično 100 odsto tržišta za privredu. Da se ne bi pravio prekršaj zakona, jer država ne reguliše cenu struje za privredu, onda je država davala preporuku EPS-u, koji je, kao državno preduzeće, slušao tu preporuku i dobrovoljno stavljao tada nižu cenu od tržišne za privredu. Kako se završila energetska kriza, EPS se vratio na onaj nivo kao pre krize i radili su kao i kada sam ja bio direktor tamo, od 2015. do 2018. Godine, kroz slobodno formiranje cena“, objašnjava Marković.

Prema poslednjim podacima Evrostata, iz 2022. godine, tržišni udeo najvećeg proizvođača na tržištu električne energije varirao je među zemljama EU. Najveći udeo zabeležen je na Kipru (87,5 odsto), zatim u Francuskoj (72,5 odsto), Hrvatskoj (73,6 odsto) i Slovačkoj (70,4 odsto).

Na drugom kraju skale, tržišni udeo najvećeg proizvođača na tržištu električne energije bio je manji od 20 odsto u šest članica EU: Litvaniji (11,9 odsto), Poljskoj (14,8 odsto), i Italiji (18 odsto), Španiji 18,6 odsto), Švedskoj (19 odsto) i Luksemburgu (19,7 odsto).

Novi igrači od prošle godine

Prema podacima Agencije za privredne registre, u prošloj godini se broj registrovanih kompanija za delatnost trgovina električnom energijom naglo uvećao, taj broj se popeo na 78, iako ih je i u toku te godine četiri brisano iz registra. Iz APR kažu da je u 2023. godini broj društava koja se bave navedenom delatnošću porastao za oko 21,9 odsto, kao i da su od početka ove godine registrovana još tri nova društva koja imaju registrovanu pretežnu delatnost – trgovina električnom energijom. Od 1. januara 2018. godine do danas osnovano je 43 preduzeća u ovoj delatnosti, a svega 14 od tih kompanija je završilo prošlu godinu sa prijavljenim bilo kakvim prihodom. Prema prihodima, SCM Power DOO Beograd ima oko 361 milion evra u prometu, i dobit od 104, 3 miliona evra, sa dvoje zaposlenih. Drugi na listi su Green Balancing Group koji su ostvarili promet od 11,4 miliona evra i neto dobit od 748.000 evra.

Naš sagovornik, savetnik u industriji, objašnjava da pošto su te cene bile realno iznad tržišnih, sada su ponovo počeli da se pojavljuju snabdevači koji nude niže cene, pa je faktički ponovo došlo do konkurencije i taj pritisak manjih snabdevača je urodio plodom, te je i EPS počeo da spušta cene. Nekoliko snabdevača na tržištu je nudilo cene koje su bile deset i 15 odsto niže od onih koje je davao EPS, tako da su se sada cene spustile manje-više na tržišni nivo u regionu.

„Ako postoji monopol jasno je da nema tržišta, ali mi nemamo ovde kulturu da gajimo privatan interes i da gajimo antimonopolsko ponašanje“, kaže naš sagovornik.

Marković iz nedavnih primera opisuje kako radi trgovački sistem električne energije.

„Recimo subotom i nedeljom imamo i negativne cene u okruženju, pa je normalno da ćemo da kupimo i prodamo dalje, a imamo recimo svoje dobre hidroakumulacije… Sve je u tome ko je koliko pametan i kako trguje. Nemojte gledati uvoz i izvoz jer to nije nikakva slika da li imamo ili nemamo kapaciteta. Sad baš kad su bili praznici, EPS je uvozio 500-600 MW na sat, a pogledam cenu struje i ona je negativna. Znači, preuzimali su električnu energiju spolja, svoju akumulaciju su oborili i koristili su uvoznu električnu energiju, umesto da troše svoju vodu“, kaže Marković i dodaje da je uvoz i izvoz dobar pokazatelj jedino zimi, kada svi anagažuju svoje kapacitete i kada je cena visoka.

Investicije i tržište

S obzirom na to da je u energetskom sektoru Srbije najavljen veliki broj investicija, naročito u oblasti obnovljivih izvora energije (OIE), očekivano je da će i ova činjenica uticati na tržište. Pitanje je samo za koliko godina će to biti i vidljivo, s obzirom na to da je i za ovu godinu najavljen uvoz uglja.

„Ovde investitori moraju da računaju da će potrošiti četiri, pet ili šest godina na sve saglasnosti i dozvole za obnovljive izvore energije, dok je na primer u Austriji taj period dve godine, ukoliko nije poljoprivredno zemljište u pitanju“, navodi konsultant za električnu energiju.

To je i jedan od razloga zašto će se u Srbiji, prema Energetskom bilansu, za ovu godinu nastaviti uvoz uglja od 5,5 miliona tona, odnosno 10 odsto više od procenjenog uvoza u 2023. Inače, procenjeni uvoz uglja u prošloj godini bio je 4,8 miliona tona, što je za 70 odsto više od uvoza nego u 2022. godini od 2,8 miliona tona.

Ukupno se planira da će proizvodnja električne energije u 2024. biti u iznosu od 40.585 gigavat–sati, što je jedan odsto više nego u prošloj godini. Prema planu, najveći deo struje ćemo dobiti iz termoelektrana 25.894 GWh ili 64 odsto, dok će hidroelektrane obezbediti 10.504 GWh ili 25,9 odsto.

„Ako je dobra cena struje na tržištu i meni se isplati da uvezem ugalj i prodam struju, naravno da ću uvoziti ugalj i praviti struju i prodavati je u inostranstvu i zaraditi još neke pare. Sada kako je pala cena struje, manje će im se isplatiti da uvoze ugalj“, kaže nekadašnji direktor u EPS-u.

Prema Energetskom bilansu za ovu godinu, proizvodnja iz OIE kada je reč o solarnoj i energiji vetra treba da se uveća. Procenjuje se da će električna energija dobijena od sunca iznositi 129 GW (15 GWh od kupaca-proizvođača) , što je za 207 odsto više u odnosu na očekivanja iz 2023. godini.

U slučaju biogasa rast korišćenja se procenjuje na oko 41 odsto, dok je planirano korišćenje energije vetra u 2024. godini 1.309 GWh, što je za 28 odsto više nego prošle godine. Od geotermalnih izvora proizvodnja ostaje na istom nivou.

Prema Energetskom bilansu za ovu godinu, udeo potrebne količine primarne energije koja će biti obezbeđena iz domaće proizvodnje je 58 odsto, dok će 42 odsto doći iz neto uvoza. Proizvodnja struje ipak neće biti dovoljna, pa se planira uvoz u iznosu od 6.401 GWh, odnosno za 19 odsto više u odnosu na procenjeni uvoz u 2023. godini. Izvoz je planiran na nivou od deset odsto više, odnosno 8.050 GWh.

Prema izveštaju NBS, reperna cena električne energije za Evropu (na nemačkoj berzi) dominantno se kretala silaznom putanjom u prvom tromesečju zbog smanjena tražnje, niže cena prirodnog gasa i povećane proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Prema tržišnim fjučersima, cena električne energije pratiće cenu prirodnog gasa i do kraja prvog tromesečja 2025. porasti na oko 95 evra po megavat-satu, a na sličnom nivou će se kretati i krajem godine, očekuje NBS.

Ministarstvo energetike objašnjava da je balansno tržište u funkciji i cene balansne energije za balansiranje se formiraju na balansnom tržištu. Prosečna cena balansne energije koja je ponuđena privredi je, prema Elektromreži Srbije (EMS) bila u januaru 124,1 evro po MWh, u februaru 105,2 evra i u martu 95,8 evra MWh.

Ako se pogledaju cene fjučersa na domaćoj berzi na kojoj se trenutno trguje sa cenama za sledeću godinu, trgovci očekuju rast jer se u aprilu trgovalo po ceni od 84,14 evra, dok je u maju cena fjučersa za narednu godinu bila 94,91 MWh. Istorijski pregled podataka za kretanje cene fjučersa nije dostupan na EEX-PXE, kako se označava srpski fjučers.

A kada možemo očekivati da se tržište dodatno razvije i uspostavi konkurentnost sa početka priče, koju i Ministarstvo energetike zagovara, Marković ponovo prebacuje loptu na EPS.

„Da bi se tržište razvilo, EPS mora još da podigne cenu. Jer onda bi bilo interesa da se uveze i da se proda, da se kupuje na tržištu. Kako bude rasla potražnja, ako EPS ne bude razvijao svoje prodajne, proizvodne kapacitete, onda će se pojaviti manji trgovci. Ima ih i sada ponovo, pojavili su se, jer su našli neku računicu da bi tu mogli nešto da zarade“, kaže Marković.