Ekonomsko slabljenje evrozone uticalo i na Srbiju, ove godine BDP raste 3,5 odsto

Prošle godine Srbija je bila izložena rizicima koji su nastali zbog usporavanja ekonomske aktivnosti evrozone, odnosno državama koji su naši najznačajniji trgovinski partneri. Uprkos tome, Srbija je prošle godine ostvarila privredni rast od 2,5 odsto, a u ovoj godini se očekuje dalji skok od 3,5 odsto, rekao je viceguverner Narodne banke Srbije Željko Jović.

On je na konferenciji „Be risk protected“, dodao da će rast BDP-a u naredne dve godine biti između četiri i pet odsto.

„Investicioni ciklus u Srbiji neprekidno traje od 2015. godine i učešće investicija je oko 23 odsto u bruto društvenom proizvodu, a očekujemo da se on poveća oko 25 odsto kada budu počeli i projekti vezani za ‘Skok u budućnost – Srbija 2027′“, rekao je Jović.

Prema njegovim rečima, strane direktne investicije su od 2018. do 2023. godine dostigle vrednost od 23,1 milijardu evra.

„Došlo je do velikog rasta izvoza. Izvoz usluga dostigao je 41 milijardu evra, odnosno 60 odsto BDP-a, što je rezultiralo niskim stepenom deficita platnog bilansa od 2,6 odsto“, kazao je on.

Inflacija opada, ali u tome ne žuri?

Viceguverner NBS je na konferenciji o upravljanju rizicima rekao i da je do marta 2023. godine postojao uzlazni trend inflacije, koji je generisan rastom cena energenata i hrane.

„Od tada imamo opadajuću putanju inflacije koja je rezultat zaoštravanja mera NBS, kao i pad cena energenata i hrane. Očekivanja su da će inflacija ući u granice cilja od tri (plus/minus 1,5) odsto u maju i da će se naći oko vrednosti cilja i u 2025. godini. Tada će glavni doprinos u smanjenju cena ići od cena hrane i bazne inflacije“, kazao je on.

Dodao je da su u Srbiji izraženi apresijacijski pritisci zbog priliva stranih direktnih investicija, deviznih doznaka, rasta i izvoza, a da je NBS zbog toga primorana da interveniše.

„Samo u prošloj godini NBS je intervenisala i kupila oko 3,34 milijarde evra, a od početka godine oko 530 miliona evra kako bi sprečila jačanje dinara“, rekao je on.

Istakao je da su kao prirodnu posledicu rasta inflacije centralne banke reagovale porastom referentih kamatnih stopa.

Taj porast referentnih kamatnih stopa se ugradio i na oblast kredita, pa se tako smanjila i kreditna aktivnost, sve do ove godine kada se uočava trend da banke lagano smanjuju kamatne stope tako što umanjuju vrednost svojih kamatnih marži i na taj način reaguju na trenutnu situaciju.

Kada su u pitanju pretnje i globalni rizici, Jović e rekao da se najviše pretnji vidi iz globalnog okruženja ali i kroz situaciju da postoji jako velika fragmentisanost kako političkog tako i ekonomskog okruženja.

„NBS jača svoje ekonomske fundamente i devizne rezerve kako bi bila otpornija na rizike“, rekao je Jović.

Kada su u pitanju rizici i okruženja, oni se najčešće vežu za ekonomska dešavanja. Jović je napomenuo da je NBS 2022. godine sprovela anektu u bankarskom sektoru kako bi prepoznala kako banke reaguju na rizike koje su povezane sa klimom.

„U 2023. godini definisani su formulari preko kojih Centralna banka prati šta se dešava na polju ESG standarda. Polovina banaka u svojim ponudama ima zelene kredite i uspostavile su ograničenja poput kreditiranja klijenata“, rekao je Jović.

Od novih rizika, prema njegovim rečima, prepoznaju se pre svega oni u životnom osiguranju, koji su vezani za dugoročno ulaganje u obveznice na osnovu porasta kamatnih stopa, gde na određenim modelima vrednovanja dolazi do gubitaka usled porasta kamatnih stopa.

„U delu neživotnih osiguranja, prepoznajemo porast katastrofalnih šteta i povećanja iznosa šteta koji utiču na profitabilnost“, rekao je on.

U sektoru penzijskih fondova, dodao je, rizici su najčešće vezani za demografska kretanja, pre svega za odlaganje odluke u zasnivanju porodice, duži životni vek stanovništva i emigraciju stanovništva.

Od novih rizka koji su vezani za informaciono-komunikacioni sektor, uočavaju se i pozitivni trendovi jer finansijske tehnologije doprinose da se poslovi u finansijskim institucijama lakše obavljaju i da finansijske usluge budu bliže klijentima.

„Međutim, jedan od rizika je što te aktivnosti nose sa sobom i porast sajber rizika i nedostatak kadrova koji bi se u institucijama bavili rizicima“, istakao je.

Petu regionalnu konferenciju o rizicima novog doba organizovala je BeRiskProtected platforma.

Srbija se zadužila 1,5 milijardu dolara za obrazovanje, socijalne projekte, metro…