Preduzeće koje pomaže ženama žrtvama trgovine ljudima – Bagel Bejgl

„Svaki radni dan u Bagel Bejgl-u je dinamičan i drugačiji. Počinje sa kafom i osmesima dok dočekujemo naše stalne mušterije. Dolaze nam dostavljači iz Wolta i Glova, pravimo keteringe, osmišljavamo nove jelovnike. Mesimo i spremamo sveže testo za bejgl za sledeći dan. Iako imamo puno posla, radost je još veća. Atmosfera je podržavajuća i prijateljska, a svaki dan donosi nove izazove i prilike za rast i učenje“. Ovako počinje razgovor za Novu ekonomiju direktorka Udruženja Atina i osnivačica socijalog preduzeća „Bagel Bejgl“ Marijana Savić.

Bagel Bejgl je socijalno preduzeće koje je nastalo pre devet godina, nalazi se u Knez Danilovoj 39 u Beogradu i svu zaradu od prodaje sendviča usmerava za potrebe programa Udruženja Atina koje se bavi socijalnim uključivanjem žrtava trgovine ljudima i drugih vidova eksploatacije.

U aktivističkoj zajednici i zajednici društveno odgovornih kompanija prepoznati su po pravljenju ukusne hrane, ali i pravljenju promena u životima žena koje su žrtve trgovine ljudima i onima koje su pretrpele nasilje, kako navodi Marijana.

Međutim, u širem delu populacije verujem da smo prepoznati kao mesto gde se može pojesti sočan bejgl. Nakon mnogo godina vraćanja zbog tog ukusa, kada ljudi saznaju našu priču, još im je draže što podržavaju naše preduzeće.

Udruženje Atina koje je osnivač ovog preduzeća je najpre moralo samo da se snalazi kako bi se finansirali programi direktne podrške za žene žrtve trgovine (siguran smeštaj, pravnu podršku, pomoć u obrazovanju i zapošljavanju u proseku godišnje preko 150 žena) i to je ostao slučaj i do danas. Prema Rečima Marijane Savić, jedinu podršku Atina i dalje ima od međunarodne zajednice.

Bagel Bejgl je, istakla je, žensko preduzeće i u njemu je trenutno zaposleno sedam žena dok se povremeno angažuje još 10 njih na privremenim i povremenim poslovima.

„U našoj zemlji, nažalost, teže zapošljive kategorije obuhvataju gotovo sve, uključujući žene i mlade do 30 godina, kao i žene starije od 50 godina“, rekla je Savić.

Ona podseća da o socijalnim preduzećima ne treba razmišljati samo kroz zapošljavanje, već i distribuciju profita, ulaganje u društvenu promenu i pružanje mogućnosti onima koji žele da steknu znanja i veštine potrebne za traženje posla, što Bagel Bejgl radi.

Tako je od osnivanja Bagel Bejgla, preko 280 žena prošlo kroz treninge, a putem partnera u privatnim kompanijama, 140 žena je pronašlo svoj prvi posao.

„Socijalna preduzeća koriste poslovne strategije za rešavanje društvenih problema, unapređenje zajednica i poboljšanje života ljudi, dok se trude da poslovne aktivnosti imaju minimalan uticaj na životnu sredinu. Socijalna preduzeća zarađuju prodajom roba i usluga, ali reinvestiraju svoj profit u poslovanje ili lokalnu zajednicu. Ključna prednost je društvena promena koju stvaraju, u sinergiji sa drugima, kako bi postigli željene promene“, rekla je Savić u razgovoru za Novu ekonomiju.

Kako je istakla, za Udruženje Atina koje je i osnovalo Bagel Bejgl, socijalno preduzetništvo je način da se promene odnosi moći u društvu, postigne ravnopravnost i jednakost političke i ekonomske moći.

„Za druga socijalna preduzeća, to može biti nešto drugo, ali osnovna prednost ostaje ista – stvaranje pozitivne društvene promene“, rekla je ona.

Na pitanje šta su prednosti socijalnih predzeća, Marijana Savić je istakla rešavanje društvenih problema, (nejednakost, siromaštvo, marginalizacija) čime se doprinosi pozitivnim promenama u društvu.

„Ona služe i ekonomskom osnaživanju jer pružaju prilike za zapošljavanje i razvoj veština za ranjive grupe, omogućavajući im ekonomsku nezavisnost. U slučaju Atine, socijalno predueće Bagel Bejgl doprinosi održivosti programa koje organizacija sprovodi i omogućava oporavak žrtava kroz reinvestiranje profita nazad u poslovanje i zajednicu. Socijalna preduzeća su definitivno i inovativna rešenja jer kroz kreativan pristup, često donose nova rešenja i ideje koje mogu biti primer drugima“, kazala je ona.

Prema rečima Marijane Savić izazovi u socijalnom preduzetništvu su mnogobrojni, pa tako, iako je socijalna misija ključna, bez kvalitetnog proizvoda, investiranja u brendiranje i značajnog predinvestiranja, održivost nije moguća samo na osnovu društvene komponente.

„Socijalna preduzeća često započinju sa altruističkim ciljevima i fokusom na rešavanje društvenih problema. Međutim, da bi postigla održivost, potrebna su ulaganja i strpljenje. Jedan od ključnih izazova je nedostatak sistemske podrške i subvencija za zapošljavanje mladih, žena žrtava nasilja i drugih ranjivih grupa. Država često subvencioniše velike investitore, dok socijalna preduzeća ostaju bez adekvatne podrške. Pitanje koje se postavlja je zašto država ne prepoznaje i ne rešava ove probleme iz budžeta u koji svi mi neprekidno i redovno uplaćujemo sredstva sve ove godine“, rekla je ona.

Takođe, nedostatak finansiranja i podrške za udruženja koja pružaju usluge i podršku različitim osetljivim grupama, prema njenim rečima, predstavlja veliki problem.

„Ta udruženja često ostaju jedini oslonac za te grupe, ali su prinuđena da se dovijaju kroz preduzetništvo kako bi preživela. Ipak, čak ni za taj segment nema dovoljno programa i investicija, i to bi trebalo da postane imperativ i prioritet svih budućih vlada. Na kraju, iako socijalna preduzeća igraju važnu ulogu u društvu, često se suočavaju sa izazovima u postizanju održivosti. Pored socijalne misije, neophodno je imati kvalitetan proizvod, investirati u brendiranje i biti strpljiv. Samo na taj način mogu se prevazići prepreke i postići uspeh“, dodala je Savić.

Iako Zakon o socijalnom preduzetništvu postoji već dve godine, malo je preduzeća koja su registrovana kao socijalna. Kao razlog za to, osnivačica ovog socijalnog preduzeća navodi nedostatak adekvatne podrške i podsticaja od strane države, kao i nedovoljnu informisanost i edukaciju o prednostima socijalnog preduzetništva.

„Potrebna su podsticajna sredstva iz budžeta, poverenje, borba protiv korupcije i veća uključenost različitih aktera u promociju i podršku ovakvih inicijativa“, navela je ona.

Često socijalna preduzeća, baš zbog toga i ostaju u statusu udruženja, ali i zbog administrativnih i pravnih prepreka, nedostatka finansijskih resursa i fleksibilnosti koje udruženja pružaju u početnim fazama delovanja.

„Međutim, naš slučaj je drugačiji. Bagel Bejgl je od samog početka registrovan kao zasebno pravno lice – društvo s ograničenom odgovornošću. To znači da poslujemo i plaćamo poreze kao bilo koje drugo preduzeće, bez posebnih beneficija. Socijalno smo preduzeće po viziji i misiji koju ima naš osnivač, Udruženje Atina. Naša misija je da svojim profitom pružamo podršku ženama i devojčicama, kreiramo nove mogućnosti i prostor za osvajanje ekonomske slobode. Ovakva struktura nam omogućava veću održivost i fleksibilnost u poslovanju, dok ostajemo verni svojoj društvenoj misiji“, rekla je Savić.

Kao ključ uspeha socijalnih preduzeća navela je sposobnost u balansiranju između društvene misije i dorživog poslovanja.

„Pored delatnosti kojom se bave, uspeh zavisi i od jasne vizije, posvećenosti tima, inovativnosti i sposobnosti prilagođavanja promenama na tržištu. Takođe, umrežavanje i saradnja sa drugim organizacijama, kao i aktivno traženje podrške i investicija, doprinose uspešnom poslovanju socijalnih preduzeća“, kazala je ona.

Ovom socijlanom preduzeću 2018. godine u sedištu Ujedinjenih nacija dodeljena je i #WEEmpower nagrada za napore u unapređivanju ciljeva održivog razvoja i poboljšanju položaja žena i devojčica.

Simboličnih šesnaest