„Samo da pitam“: Šta je teže naći – posao ili radnika? (VIDEO)

Kaže se da je svaki početak trnovit – ali ne mora nužno biti. Mladi imaju visoke ciljeve i želje po pitanju razvoja svoje karijere, te je zato bitno da budu proaktivni i uporni pri traženju poslova. Paradoksalno, kompanije „muku muče“ sa pronalaskom dobrih i stručnih radnika – što nas sve dovodi do „nestašice“ na tržištu rada i sa jedne i sa druge strane.

Na samom početku karijere, kao polazna tačka tokom ili nakon studiranja, nameće se praksa, kao sredstvo za sticanje praktičnih veština pred zvaničan ulazak na tržište rada kao zaposleni.

„Praksa može doneti znanje koje vam nedostaje upravo u tim prvim koracima, ali bitno je fokusirati se na učenje i pokazivanje lične volje za radom i inicijative. Kada se praksa završi, možete ostaviti takav utisak na poslodavca da upravo on poželi da vas zadrži u svojoj kompaniji kao ravnopravno zaposlenog“, rekao je predstavnik Infostud-a Miloš Turinski za Novu ekonomiju.

Na pitanje koliki je optimum kada je reč o obavljanju prakse, on smatra da je to oko šest meseci do godinu dana – budući da se sve duže od toga pretvara u „izrabljivanje“ radnika.

Govoreći o traženju posla i greškama koje se neretko dešavaju, Turinski je istakao kako je jako česta „nerealna procena sebe“, posebno kod mladih koji kada dolaze na radno mesto imaju nerealna očekivanja oko visine zarade i oko radnih uslova.

„Potrebno je da mladi sagledaju sebe i da budu realni – šta oni donose tom poslodavcu, koliko je njihovo znanje, šta mogu da urade da bi više doprineli“, rekao je Turinski u podkastu „Samo da pitam“ Nove ekonomije.

Takođe, po pitanju napredovanja i povišice, on smatra da je potrebno da osobe prvo opet pođu od sebe, da vide kako i koliko su doprinele organizaciji – moraju imati jasne argumente koje će predstaviti svom poslodavcu.

S druge strane, gledajući šta poslodavci žele, naravno, ističu se veštine, ali sve više na ceni dobijaju i vrednosti koje neko poseduje.

„Ukoliko poslodavac vidi da neko ima izuzetno izražene veštine koje su neophodne za to radno mesto i za tu kompaniju samo po sebi, a opet nisu baš procenili da će se ta osoba uklopiti u tim, velika je verovatnoća da ta osoba neće dobiti posao bez obzira što joj je CV perfektan – u smislu veština koje poseduje.“

Prilikom potrage za poslom radnici najčešće prave greške pri kreiranju CV-a, koji im je preko potreban kako bi stigli do prvog zvaničnog razgovora sa poslodavcem.

Isto tako, veoma česta greška jeste neprilagođavanje CV-a potrebama različitih poslodavaca, već slanje istog dokumenta na sve adrese.

„U proseku HR menadžer provede osam sekundi gledajući vaš CV – zato ga posmatrajte kao vaš glavni marketinški alat prilikom konkurisanja na određeno radno mesto“, naglašava Turinski.

Govoreći o elementima koji odlučuju o izboru kandidata, ali i određene kompanije, on je istakao šta se postavljaju kao uslovi i kako je sada „vreme prilagođavanja i kandidati treba da biraju poslodavce, a ne samo poslodavci njih, budući da je to dvosmerna ulica.“

„Gledajući šta je radnicima bitno, plata se kotira visoko na lestvici, ali sve više na značaju dobijaju kolektiv i međuljudski odnosi, vrednosti kompanije, fleksibilno radno vreme, način rada – da li je hibridan, kao i drugi benefiti koje organizacija nudi“, zaključio je Turinski u podkastu.

Pogledajte celo gostovanje Miloša Turinskog u našem novom podkastu „Samo da pitam“: