Šta je potrebno da bi kamenčić oborio diva?

Džulijan Asanž je jednom prilikom izjavio otprilike sledeće: Da nisam verovao i radio na nekim idejama koje su bile potpuno sulude, taško da bih išta postigao u životu. Za razliku od ove Asanžove ideje da treba pratiti svoje „srce“ ili „gut feelings“, ponekada i nasuprot razumu, ljudi, po pravilu, više vole sigurnost, pouzdanost i predvidljivost. Izaći iz rutine, napustiti „zonu komfora“, otkrivati nešto novo i učiti, ipak zahteva napor i izvestan rizik. Rizik da naša postojeća uverenja previše „razdrmamo i rasklatimo“ i da moramo u korenu da se menjamo, kao i rizik da nas naše okruženje više ne prihvata ili kritikuje, ili rizik da zbog promenjenih uverenja moramo nešto da menjamo u svojoj životnoj rutini (da tražimo drugi posao, drugo prebavalište, druge prijatelje…). Logično, možemo da se zapitamo, zašto bismo to radili? Zar nam nije bolje da prebivamo u poznatom i sigurnom i da „ne talasamo“ mnogo?

RUTINA I TEORIJA HAOSA